Share
Gotovo svaki muškarac traga za ovim ali nikada to neće reći naglas

Gotovo svaki muškarac traga za ovim ali nikada to neće reći naglas

O muškom i ženskom pristupu vezama ispisani su tomovi. Ta tema je nepresušna budući da svako vreme sa svojim pravilima, trendovima, očekivanjima od oba pola – utiče na muško ženske odnose. Ukoliko ljudi menjaju sopstvene prioritete i ono što od sebe očekuju, žele, trude se da stvore – to neminovno oblikuje i njihove odnose sa drugima.

Za naše doba važi da je možda jedno od najsurovijih, najzahtevnijih i najkonfuznijih sa aspekta očekivanja. Uspeh je glavni imperativ koji se stavlja pred oba pola i on doslovno obuhvata sve segmente života – fizički izgled, karijeru, materijalnu ostvarenost, društvenu poziciju. U toj trci veze dosta trpe ali osnovni problem je nešto drugo. Sosptvenu ranjivost, frustracije, neostvarene težnje i stalne opsesije partneri sa sobom donose i u odnose koje stvaraju što je veoma otežavajuće za stvaranje kvalitetnog odnosa.

Sve češća su poređenja sa drugima, sujete su prenaglašene, slika sveta skoncentrisana na sopstveni ego stvara napetu situaciju kojoj često ne nedostaju dobre namere tj.istinska želja ljudi da se nekom posvete ali nedostaje otvorenost. Za muškarce inače važi da govore malo posebno o intimnim stvarima za razliku od žena koje su po tom pitanju mnogo slobodnije. Psiholozi su ustanovili da je savremenim muškarcima podrška u vezi od presudnog značaja. Dakle, osećanje bazirano na razumevanju i pripadnosti. Suočen sa očekivanjima modernog doba, muškarac da bi zadovoljio svoju tradicionalnu formu „ostvarenosti“ neretko pati od nesigurnosti, nezadovoljstva pa i straha. Samo manjina se odlučuje da živi po sopsvenim pravilima odbijajući sve dominantne standarde.

Stručnajci upozoravaju da će retko koji muškarac izgvoriti rečenicu: „Potrebna mi je podrška!“ ili još teže:„Pohvali me!“ ali većina baš to očekuje odnosno to im je potrebno kako bi se osetili komotnije u vezi u kojoj se nalaze. Postoji struja mišljenja koja upozorava da je muškost oduvek bila ranjiva, ne samo u savremenosti, budući da od pubertetskih dana muškarci prolaze kroz različite imicijacije dokazujući upravo to – da su muškarci.

Samim tim, psiholozi savetuju žene da ne preterano direktno povremeno „osokole“ muškarce s kojima se zabavljaju jednostavnim gestom pohvale i pripadnosti. Tradicionalni imperativi nalažu muškarcima da o sopstvenoj ranjivosti ćute i da je ne pokazuju ni za žovu glavu ali baš su pripadnost i podrška ono za čime tragaju uprkos spoljašnjoj razmetljivosti i čvrstini.

 

Izvor: Esquire.rs