Share
KAD UDARI VRUĆINA: Nervoza, razdražljivost, depresija, nesnica…

KAD UDARI VRUĆINA: Nervoza, razdražljivost, depresija, nesnica…

Visoke temperature i promene donose niz neprijatnosti celom našem organizmu i utiču na psihofizičko zdravlje starih i bolesnih ali i mladih i zdravih ljudi.

nesanica 01

Vrućine koje su nas zadesile proteklih nekoliko dana utiču na fizičko zdravlje kod većine sugrađana, ali lekari upozoravaju da se česte promene temperature u poslednje vreme veoma odražavaju i na psihičko odnosno mentalno zdravlje ljudi, podsećaju ovih vrelih dana i psiholozi Doma zdravlja.

Tropske vrućine menjaju psihički bioritam tačnije utiču na intelekt, emocije i ponašanje, a reakcije su različite i individualne.  Većina ljudi, u tim uslovima, u svakodnevnim situacijama reaguje pojačanom nervozom, smanjenom tolerancijom na frustraciju odnosno preosetljivošću na spoljne nadražaje brže reagujemo, razdražljivi smo a može da se javi impulsivnost pa čak i agresivni ispadi“, kaže doktorka Olga Terek, psiholog u subotičkom Domu zdravlja.

Zbog naglih promena vremena, a pogotovo u danima tropskih temperatura iznad 37 stepeni, i depresivne reakcije su sve češće, tvrde lekari.

Do depresija dolazi jer boravimo u zatvorenim prostorijama, ne krećemo se, ne izlažemo suncu te se u okviru toga javlja neki vid potištenosti i neraspoloženja.  Prisutna je i nesanica, smanjena volja, zamorljivost i iscrpljenost te pad motivacije u smislu da nam teže padaju obaveze na poslu i da nam treba više energije da se pokrenemo. Kada je reč o intelektu, vrućine utiču na smanjenje koncentracije i slabljenje pažnje. Naravno potrebno je naglasiti da se ovde ne radi o oboljenjima već o reakcijama i zdravstvenim simptomima, te da sa normalizacijom temperature nestaju i tegobe“, objašnjava doktorka Terek.

nesanica 02

Doktorka Terek savetuje da obzirom da raspust još traje i da deca i mladi imaju manje obaveza, svoje mogućnosti više iskoriste tako da svoje slobodno vreme organizuju na konstruktivan način kroz aktivnosti prvenstveno zabavnog karaktera (izletišta, bazeni, jezera) i na taj nači se lakše nose sa tropskim temperaturama.  Broj poseta Savetovalištu u Domu zdravlja je inače u letnjim danima manji, uglavnom su to kako kaže doktorka Terek, kontrolni pregledi dece sa hroničnim oboljenjima sa psihosomatskom osnovom.

Uticaj atmosferskih prilika na naše psihofizičko stanje, zavisnost raspoloženja i opšteg stanja organizma, je postao uočljiv u poslednjih nekoliko decenija. Najčešće se kao objašnjenje navodi savremeni način života kojim se sve više udaljavamo od prirode. Čovek današnjice većinu svog vremena provodi u zatvorenim prostorijama, koje su uglavnom klimatizovane, zimi često pregrejane, a leti rashlađene, što smanjuje sposobnost prilagođavanja našeg organizma različitim vremenskim uslovima, tačnije naši mehanizmi autoregulacije gube kapacitet da optimalno reaguju na nagle vremenske promene što nas čini osetljivijim na iste.Savet građanima je kako kaže dr Terek, da piju dosta tečnosti, paze na ishranu, spavaju kada god mogu, šetaju uveče, u toku dana da smanje, koliko je to moguće, psihički i fizički napor, da usklade svoje potrebe sa visokim temperaturama i da se ne zatvaraju u stanove, povlače i ulenje.

 

Izvor: bktvnews.com