Share
Zašto neke pesme ne možete da izbacite iz glave

Zašto neke pesme ne možete da izbacite iz glave

Sigurno vam se bezbroj puta desilo da prosto ne možete da izbacite neku pesmu iz glave. Ovu pojavu naučnici zovu ’nekontrolisane muzičke slike’ ili ’crv u uhu’, a nova istraživanja otkrivaju zašto se to događa kao i šta iz toga možemo naučiti.

devojka slusa muziku

Neuronaučnici i kognitivni psiholozi proučavaju misterije memorije i deo mozga koji je izvan naše svesne kontrole. „Ideja da imamo potpunu kontolu nad našim misaonim procesima je iluzija“ kaže psiholog Lauren Stewart koji je na Londonskom univerzitetu osnovao master program koji se bavi muzikom, umom i mozgom.

Naučnicima je najveći problem bio da posmatraju reakciju mozga kada vam uđe ’crv u uho’ jer se to događa nepredviđeno i nekontrolisano. Najviše podataka o ovoj pojavi se dobijalo iz anketa, dnevnika i laboratorijskih eksperimenata.

Studija je pokazala da naš mozak autentično reprodukuje ono što smo čuli. Napravljeno je istraživanje u okviru kojeg je, u toku četiri dana, 17 volontera trebalo da tapka rukama u ritmu pesme koja im se uvukla u glavu. Potvrđeno je, na osnovu pomeranja zglobova, da su melodije eventualno odudarale samo 10 posto od orginala.

Ljudi sa takozvanim nekontrolisanim muzičkim slikama imaju više sive moždane mase koja je u korelaciji sa emocijama, od onih koji nemaju problema sa neprestanim ponavljanjem iste pesme ili muzike, navodi Wall Street Journal.

Džuboks u vašoj glavi počinje da svira kada imate nisko kognitivno opterećenje, kao što je tuširanje, oblačenje i šetnja. Naš unutrašnji DJ ne bira pesme nasumično. Nauka pokazuje da biramo pesme koje nas čine optimističnim. Ako se osećate puni energije u vama je verovatno brz tempo.

Čak i pesme koje ste pokupili u prolazu ulaze u vašu podsvest. Verovatno ste često pokušavali da se setite odakle ta melodija u vašoj glavi. Reči, slike i druge asocijacije mogu prizvati dugo zakopane muzičke uspomene. Ispitanici su najčešće navodili pesme Michaela Jackson kao neke koje su im bile u glavi za vreme suđenja njegovom doktoru.

Ljudi koji su muzikalni i slušaju mnogo pesama imaju veću tendenciju da im uđe crv u uho. Studije govore da su ove pesme za vas prijatne. Istraživači ne mogu da odrede u kojem mestu nastaju crvi u uhu jer i samo slušanje muzike aktivira razne neurološke mreže.

Jedan od faktora koji pesmu čini ’lepljivom’ je repeticija. Ona vodi do iščekivanja pesme i osećaja zadovoljstva kada je čujemo. Naučnici smatraju da je odabir pesama koje će nam ući u uho veoma individualan. Ipak ovakve pesme imaju određene zajedničke karakteristike,  imaju uspone i padove u tempu i deo melodije koji je neobičak i koji želimo da čujemo ponovo.

 

Izvor: bizlife.rs