Gledajući Fejsbuk grupe, stranice, kao i komentare po raznim sajtovima, čovek pomisli da Radnički iz Niša, bar u Nišu ima bezrezervnu podršku navijača koji svim srcem stoje iza tog kluba. A onda, kao hladan tuš, dođe meč sa Crvenom zvezdom i pokaže koliko je ta konstatacija zapravo pogrešna. Jedna od najboljih, neverovatna navijačka grupa, o kojoj se u Srbiji nekada u superlativu govorilo „Meraklije“, danas je teško prepoznati. Navijača na ostalim tribinama je bilo malo više nego obično, nažalost dobar deo došao je da vidi „svoju“ Crvenu zvezdu.
Navijači Radničkog
Internetom odavno kruži fotografija objavljena na nekoj Fejsbuk stranici „kune se u Zvezdu i Partizan a gledao ih dva puta na Čairu“
zato još više boli kada gledate pune tribine na istoku, zapadu… a posle meča gorak ukus ostaje u ustima kada navijači hrle ka ogradi da se rukuju sa svojim idolima, jer njima nisu idoli Aleksandar Jovanović, njegov imenjak na golu, Marko Tomić, zvezda u usponu Andreja Apostolović, Petar Krstić, Miloš Krstić, Miloš Raul Petrović… kao i mnoge druge vedete koje svakodnevno prolivaju krv i znoj da taj niški Radnički predstave u što boljem svetlu, da se sa ponosom govori o uspehu niškog fudbala. Ne, to su neki Holanđanin Donald, za čiji se dres mladi dečaci otimaju nakon meča, neki Grujić, Kataji, a umesto hrabrog generala Rastavca, klanjaju se nekome lažnom grofu.
Navijači Crvene zvezde
Jug u velikim mečevima nikada nije bio prazniji, dok su na drugim tribinama osećaji bili pomešani. Pobedila je Zvezda, Radnički je i dalje na petom mestu i hrabro se bori da osigura plejof, izgubili su bitku, ali ne i rat. Išlo bi znatno bolje kada bi Nišlije, koje se na netu kunu u klub, zaista i stali iza njega i svim srcem podržali Rastavčevu četu u borbi za vrh, uvek je lakše sa vojskom koja daje vetar u leđa, zar ne?!
Autor: Aleksandar Ilić
Foto: M.B.
Media Press
