Share
Čudo u Nišu: Centar pun pingvina!?

Čudo u Nišu: Centar pun pingvina!?

Predstavljamo vam originalnu fotografiju nastalu u stogom centru Niša, autora Dimitrija Mite Nikolića:

Centar Nisa Dimitrije Mita Nikolic

A sada pogledajte parodiju, odnosno fotomontažu iste fotografije, autora Miljana Veselinovića:

Centar Nisa pun pingvina

Gde žive pingvini?

Mnogi ljudi veruju da ova čudna ptica živi svuda gde vladaju najžešće hladnoće, u blizini Severnog pola, Južnog pola itd. Međutim, pingvini su stanovnici isključivo, južne hemisfere.

Postojbina pingvina se prostire duž Antartika (nikako Arktika!), i to kako kontinenta, tako i ostrva. Pingvini se mogu pronaći i nešto dalje, severnije, čak do Perua ili južnih dijelova Brazila, jugozapadne Afrike, Novog Zelanda i južnih područja Australije.

Pingvini su postali čuveni naročito po tome što svojim „frakovima” i uspravnim hodom kao da predstavljaju karikaturu čoveka. Oni stoje uspravno na svojim nogama s ravnim tabanima. Čest je slučaj da se sami poređaju u stroj, baš kao vojnici. Kad koračaju, drže se dostojanstveno i službeno, pa postaju strašno smešni. Celo telo im je prekriveno perjem, koje zbog dlakastog izgleda podseća na krzno. A boja tog perja čini pingvina smešnim: kao da je obukao crni večernji sako s belom košuljom.

pingvin7

Pingvini iz praistorijskog doba su bili visoki gotovo dva metra. Danas živi oko dvadesetak vrsta pingvina i najveći među njima, nazvan „kraljevski pingvin”, visok je oko jednog metra i težak oko 36 kilograma.

Pre mnogo miliona godina pingvin je još mogao leteti baš kao i sve ostale ptice. Krila su mu danas poprimila oblik vesela, pa mu nikako ne mogu poslužiti za let. A kako se to i zbog čega desilo? Jedan od osnovnih razloga, ma koliko to čudno izgledalo, je taj da je pingvin imao vrlo malo prirodnih neprijatelja. Živeo je u tako dalekim područjima Antarktika da ga jednostavno niko nije ugrožavao. Zbog toga je slobodno provodio vreme na kopnu ili u vodama hladnog Antarktika.
Pošto su naraštaji i naraštaji pingvina dolazili na svet i umirali a da nisu osećali potrebu ni da zamahnu krilima, s vremenom su im krila postala maa i nemoćna, sve do današnjih dana, kad su im naprosto neupotrebljiva za let. Ali su zato pingvini postali odlični plivači i ronioci, pa im krila služe kao izvrsna vesla. Kod pingvina se na tielu razvio i debeli sloj sala koji ga štiti od hladnoće u područjima u kojima živi.

Ljudi love pingvine zbog sala, pa bi svakako bilo potrebno zakonom zaštititi pingvine od istrebljenja.

 

Izvor: niskevesti.rs