Share
Psihologija odugovlačenja: Zašto ljudi vole da odlažu stvari?

Psihologija odugovlačenja: Zašto ljudi vole da odlažu stvari?

Psihologija odugovlačenja: Odugovlačenje je nešto sa čim većina ljudi ima bar malo iskustva. Svi znamo za izreku: ’Što možeš danas ne ostavljaj za sutra’, ali koliko ljudi se toga i pridržava? Umesto da učite ili uradite nešto korisno, verovatno ste nebrojano puta uhvatili sebe kako gledate TV (čak i ono što vas ne zanima preterano), ažurirate Facebook ili zurite u prazno, samo da ne bi radili nešto konkretno što vam je obaveza. Izbegavanje kućnih poslova, zadataka za posao ili fakultet, može imati veliki negativan uticaj na sve segmente vašeg života.

Vreme

Zašto ljudi odugovlače?

Kako bi pronašli razloge zašto uporno odlažu neke stvari, ljudi se koriste brojnim izgovorima i racionalizacijama kako bi opravdali svoje ponašanje. Prema istraživačima Tuckmanu, Abryu i Smithu, postoji 15 ključnih razloga zašto se ljudi tako ponašaju:

1. Ne znaju šta treba da urade

2. Ne znaju kako nešto treba da urade

3. Ne žele nešto da urade

4. Ne mare da li će nešto biti urađeno ili ne

5. Ne mare ni kada se nešto uradi

6. Ne osećaju se raspoloženo da urade ono što treba

7. Imaju naviku da čekaju poslednji trenutak

8. Veruju da bolje rade pod pritiskom

9. Misle da sve što treba, mogu da urade u poslednjem trenutku

10. Nedostaje im inicijativa da se pokrenu

11. Zaboravni su

12. Krivicu svaljuju na bolest ili prehladu

13. Čekaju pravi trenutak

14. Potrebno im je vreme da razmisle o zadatku

15. Odlažu jedan zadatak kako bi se posvetili nekom drugom

 

Negativan uticaj odugovlačenja

Prema rečima psihologa Josepha Ferrarija, profesora na Univerzitetu DePaul u Čikagu, nisu samo studenti ti koji ’pate’ od sindroma odugovlačenja, već je i kod oko 20 odsto odraslih, izražen hronično. Ti ljudi ne odlažu stvari povremeno, to je način njihovog života. Račune plaćaju sa zakašnjenjem, ne počinju da rade na velikom projektu sve do noći uoči zakazanog roka, odlažu prazničnu kupovinu sve do Badnje večeri…

Nažalost, odugovlačenje može imati negativan uticaj na brojne oblasti života, uključujući i mentalno zdravlje. U studiji iz 2007, istraživači su došli do sledećih zaključaka: na početku semestra, studenti koji su skloni odugovlačenju, prijavili su manji broj bolesti i pokazali niži nivo stresa, u odnosu na studente suprotne njima. Međutim, na kraju semestra, došlo je do obrta: studenti skloni odlaganju zadataka prijavljivali su viši nivo stresa i oboljenja.

Odugovlačenje utiče negativno i na vaše društvene odnose. Bilo da je reč o dogovorima, molbama, sastancima – na ovaj način stavljate teret na leđa ljudima oko vas. Ako imate naviku da se kasno uključite u neki projekat ili plan, ljudi koji zavise od vas – prijatelji, porodica, kolege, lako mogu postati ogorčeni zbog vašeg ponašanja.

 

Izvor: bizlife.rs