Share
Sva lica depresije

Sva lica depresije

U svakodnevnoj komunikaciji ljudi često pribegavaju upotrebi termina depresije kako bi opisali svoje trenutno neraspoloženje ili tugu. To proizlazi iz nedovoljnog poznavanja prirode ovog zdravstvenog problema. O depresiji je ispričano mnogo priča, moguće je naći i veliki broj ličnih ispovesti ljudi koji su se borili sa ovom bolešću, tako da je sada u većoj meri olakšano razumevanje prirode depresije kao i bolje upoznavanje njenih uzroka. Za 21. vek stručnjaci kažu da je vek depresije.

depresija 01

Depresivne smetnje ne treba ignorisati jer je stopa smrtnosti kod ove bolesti visoka. Oblici u kojima se ispoljava depresija mogu biti vrlo različiti i zato se slobodno može reći da je depresija “bolest sa mnogo lica”. To je patološki poremećaj u sferi emocija, stanje tuge koje je intenzivno i traje duži vremenski period, tako da remeti normalno funkcionisanje obolele osobe i samim tim značajno umanjuje kvalitet života te osobe. Treba istaknuti da je depresija pre svega sindrom, kompleksan skup simptoma koji se ispoljavaju na planu ponašanja, mentalnog funkcionisanja, kao i u vidu psihosomatskih smetnji.

depresija 02

Gde je granica između tuge i depresije

Svako od nas je povremeno neraspoložen, tužan, bezvoljan. U tim trenucima je obično dovoljan razgovor sa prijateljem ili neka druga aktivnost koja nam prija da nas razveseli i pričini nam zadovoljstvo. Međutim, u slučaju tuge i neraspoloženja koje su deo depresivne simptomatologije to ne samo da neće biti dovoljno, već može da uvuče osobu u još intenzivnije tugovanje i neraspoloženje, jer ona sve svoje doživljaje obrađuje kroz prizmu depresivnih misli koje su uporne i vrlo sugestivne.

Ispoljavanje simptoma

Simptomi depresije su mnogostruki i njihovo ispoljavanje je vrlo šaroliko. Neretko oni mogu biti prikriveni somatskim tegobama u vidu poremećaja spavanja (nesanica ili preterano spavanje), gastrointestinalnih smetnji, promena u telesnoj težini, preteranog unosa hrane ili izgladnjivanja, pada seksualne želje i impotencije, pada fizičke snage, glavobolje, hronične iscrpljenosti itd. Zato se i događa da kod osobe koja se obratila lekaru zbog nekih fizičkih smetnji, lekar zapravo nakon pregleda i eliminacije organske osnove, za ove tegobe preporuči pregled kod neuropsihijatra.

Najjače uporište depresije su simptomi na planu kognicije, gde osoba posmatra svet crno – belo, preplavljena je pesimističkim mislima, opterećena prošlošću i brigom za budućnost koja je sigurno negativna i neće doneti ništa dobro, preterano je samokritična, sklona generalizaciji, ruminaciji, opažanju isključivo negativnih implikacija događaja oko sebe. Na emocionalnom planu depresivna osoba je sklona besu i ljutnji koju najčešće usmerava ka sebi. Prisutan je osećaj stalne strepnje i brige, bespomoćnosti, osećaj krivice, bezvoljnosti, očaja, tuge i teskobe. Ovo su samo neki od simptoma kojima depresija može se ispolji.

depresija 03

Uzroci

Depresija najčešće nastaje kao posledica kombinacije određenih predispozicija u strukturi ličnosti, porodične istorije, hemijskih promena u mozgu, podstaknuta nepovoljnim životnim događajima i okolnostima (smrt važne osobe, razvod braka, raskid veze, gubitak posla i sl.).

Kada je potrebno obratiti se za pomoć

Onda kada vaša teskoba, tuga, očajanje i neraspoloženje traju duže i kada usled takvih osećanja niste u stanju efikasno  ispunjavati svoje radne obaveze, uz stalno prisutnu zabrinutost i osećaj krivice. Ako se tome pridoda i prisustvo misli o vlastitoj smrti i o tome kako je život nepodnošljiv, kako bi ljudima iz Vašeg okruženja bilo bolje bez Vas, to je već ozbiljan znak da bi trebalo da se obratite za pomoć i podršku lekaru ili psihologu.

psiholog-i-psihoterapija

Lečenje depresije

To je dugotrajan i iscrpan proces. Najbolji rezultati postižu se kombinovanjem psihoterapije i terapije lekovima. Medikamentni tretman najčešće podrazumeva upotrebu lekova iz grupe antidepresiva koji zapravo deluju na simptome depresije u smislu ublažavanja i otklanjanja tegoba, ali ne uklanjaju depresivne stilove mišljenja i ne rešavaju unutrašnji uzrok depresije. Za to je potrebna psihoterapija koja nakon zahtevnog početka posle izvesnog vremena može pružiti mogućnost osobi da postigne trajne i vrlo značajne promene u odnosu prema sebi i drugima i u načinu na koji ona gleda na svet.

oko

Psihoterapija pruža priliku za duhovni rast i razvoj, jer srž onoga što jesmo nije skup negativnih osećanja i uverenja, kao i modela s kojima smo se poistovetili. Takva poistovećenja su zapravo uzrok boli i patnje koja se potiskuje i na posletku manifestuje kao depresija. Svrha psihoterapije se ogleda u tome da osoba zaviri u sebe i da nakon udaljavanja od negativnih poistovećenja ponovo upozna sebe, povrati samopoštovanje, da zavoli sebe i osvoji ponovno svoju slobodu.

Sve gore navedene simptome ne treba ignorisati, već ih, bez obzira na trajanje i intenzitet, treba shvatiti kao upozorenje i ohrabrenje da se obratimo za pomoć i podršku, jer je i depresija problem koji ima rešenje. Do njega se ponekad može doći samostalno, ali najčešće uz pomoć i podršku prijatelja, porodice i psihoterapeuta. To je put koji nam nudi mogućnost da ponovno zavolimo sebe i da uživamo u svim radostima života. Depresiju možemo shvatiti kao tunel koji ima svoju ulaz, ali ima i izlaz, a da uvek od nas zavisi koliko ćemo dugo putovati kroz taj tunel i da li ćemo iz njega izaći.

 

Autor teksta: Dragan Antić

Media Press