Share
Nebojša Simeunović Sabljar (Dža ili Bu) pred koncert u Nišu: ‘Obećavamo dugu i ubitačnu svirku!’

Nebojša Simeunović Sabljar (Dža ili Bu) pred koncert u Nišu: ‘Obećavamo dugu i ubitačnu svirku!’

Kao što smo ranije najavili, grupa Dža ili Bu će 17. marta od 22 sata nastupiti u niškom klubu “Feedback” i tom prilikom sa nišlijama proslaviti svoj 30. rođendan, a ujedno promovisati i sedmi po redu studijski album “SEDMA SILA”. Sve ovo bio je povod za razgovor sa pevačem benda, Nebojšom Simeunovićem Sabljarom.

Dza ili Bu plakat

Kako ste dobili nadimak Sabljar?

Nadimak sam dobio u kraju u kome sam odrastao na Vračaru od lokalne ekipe zbog toga što sam ispod mantila nosio Sablju. Bilo je to krajem osmdesetih kada sam ušao u neke razmirice sa lokalnim šabanima. Inače, sablja potiče od mog pradede Luke koju je on doneo u Srbiju posle probijanja Solunskog fronta na brdu Kajmakčalan gde je njome bio ranjen.

Kako ste ušli u svet rokenrola i panka?

Pank sam počeo da slušam sa 16 godina pod uticajem društva iz mog kraja. Pre toga sam bio već dosta naslušan rokenrola poput Bitlsa, Stonsa. Hedrixa ili Dilana a sve pod uticajem mog oca i strica.Moj otac je svirao klavir a šezdesetih godina je čak na nekim žurkama pratio bend Džentlmeni. Od njega sam dobio svoj prvi gramofon Tosca 10 i prve vinile.  Kasnije kada mi je stric umro ostala mi je njegova ogromna kolekcija ploča. Pank je došao kasnije i potpuno me obuzeo ali mi je jako drago što sam pored toga imao priliku slušati i korene rokenrola još kao klinac.

Koji su to bili bendovi, albumi i pesme koje su vas oblikovale i uz koje ste odrastali?

Na prvo mestu The Clash..bend koji sam najviše slušao u mladosti a kasnije puno toga od bluza i izvornog rokenrola pa sve do hard roka i metala.

DZA ILI BU Nis 01

Koje koncerte biste izdvojili kao najbolje na kojima ste bili i zašto?

Gledao sam puno koncerata što ovde, što u inostranstvu. Izdvojio bih na primer koncert Masters Of Rock u Budimpešti, čini mi se da je to bilo 1990. na kome sam uživo gledao Metallicu i AC /DC. Pored ovog, odlični su mi bili i manji koncerti poput The Cult i Mao Chao na Tašu ili PTTB u Brutani, The Stranglers krajem osamdesetih u Beogradu, UK Subs i Satan Panonski na Akademiji. Na neke koncerte poput Nick Cave and Bad Seeds i Pixies u beogradskom SKC-u početkom devedestih ulazili smo tako što bi se zatvarali u prostoriju u podumu SKC-a gde smo vežbali. Tamo smo se krili u mraku sve dok ljudi nisu počeli da ulaze u salu. Tada bi se peli na svirku i ulazili za dž.Tom prilikom imao sam sreću da se u bekstejdžu upoznam sa Kejvom koji je posle svirke otišao s nama na Akademiju. Uvek ću se sećati bleje sa UK Subs u nekom malom pank kafeu na Zelenom vencu posle njihove svirke u Domu omladine, druženje i priča u bekstejdžu sa Nico (The Velvet Underground) posle njenog možda poslednjeg koncerta, koncerta u beogradskom SKC-u.

Šta danas slušate?

Kao i uvek slušam puno toga. Nikad se nisam vezivao samo za jedan pravac muzike. Muzika je toliko široka i nudi ti puno dobrih stvari ukoliko si voljan da istražuješ. Pank je bio i ostaće ono što me je uteralo u muziku i u bavljenje njom,mislim na osnivanje benda ali i stalno istraživanje i slušanje raznih stvari,što mi je i danas preokupacija.

Krajem prošle godine grupa Dža ili Bu je objavila novi album “SEDMA SILA”. Album je izabran za album godine u emisiji Rok Godišnjak radija BEOGRAD 202 i stiče se utisak da vas je ovaj album vratio u sam vrh domaće rok scene. Kako vi gledate na to? Pesma “GASIO SAM MRAK” izabrana je za HIT GODINE od strane slušalaca istog radija. Da li su se izdvojile još neke pesme sa albuma i kakve su dosadašnje reakcije publike na isti?

Pa, nisam kompetentan da o tome sudim, ali kao što znate album je proglašen od strane slušalaca Beograda 202 za album godine. Bio je to najlepši poklon u godini kada bend slavi 30 godina postojanja. Pesma Diktatore iako zabranjena na radio stanicama postala je veliki hita na našim koncertima. Sa albuma su jako uspešno izašle i pesme Odiseja (obrada Leo Martina) i Gasio Sam Mrak (Hit Godine 2016) a tu su i Pomozi Mi koju smo uradili sa Zoranom Marinkovićem iz grupe Bjesovi, Crno Sunce sa gostom Nikolom Vrankovićem ex Block Out. Ljudima bih preporučio da obavezno čuju naš poslednji singl, pesmu Globalni Građanin.Sve u svemu mislim da je album logični nastavak prethodnog albuma Kukovo Leto. Vratili smo se…idemo dalje!

DZA ILI BU Nis 02

U Nišu ste dosta puta svirali. Po čemu ga pamtite i na šta vas asocira?

Poslednjih godina smo bili jako orjetisani ka jugu. Odsvirali smo veliki broj koncerata u gradovima koji gravitiraju ka Nišu pa smo samim tim stvorili i veliku bazu fanova.

Kakva je publika u Nišu i da li biste izdvojili neke koncerte koji su vam ostali u sećanju?

U Nišu smo imali puno koncerata. Ljudi se još uvek sećaju našeg sjajnog koncerta na Tvrđavi sa Partibrejkersima sredinom devedesetih. Odlična je i bila naša povratnička svirka u Bauhausu kada smo svirali u toliko prepunom klubu da su ljudi non stop padali preko bine. Nažalost klub je bio premali da primi sve, pa su neki ostali ispred. Bilo je dobro i na Sajmištu pre tri godine.

Da li se sećate neke anegdote vezane za Niš?

Uvek se uz osmeh setim svirke na Sajmištu kada je bina bila napravljena od nekih elemenata (skela) koji su se sve vreme klatili. U jednom trenutku, mislim da je to bilo na pesmi ”Živeo Staljin” svi smo počeli da skačemo a bina je počela da se raspada. Glava Maršala je krenula da klizi s kutije i tadašnji gitarista ju je u poslednjem trenutku zaustavio. Na vreme smo prekinuli sa đipanjem jer bi se sve na kraju raspalo.

DZA ILI BU Nis 03

Šta biste poručili za kraj?

Dođite da zajedno proslavimo 30 godina benda Dža ili Bu. Obećavamo dugu i ubitačnu svirku u kojoj ćemo obuhvatiti sve najbolje momente od 1987. do danas.

dza-ili-bu-logo

Ulaznice za niški koncert po pretprodajnoj ceni od 400 dinara mogu se kupiti u Cd Sound music shopu (na samom kraju novog podzemnog prolaza), Energy music shopu (TPC Kalca-prizemlje), pivnici Nemir (Obilicev Venac 35) i pivnici Ministarstvo (Vojvode Vuka 12). Na dan koncerta ce koštati 500 dinara.

Video:

 

Autor: Nikola Jovanović – Media Press

Foto: Mikica Mih Andrejić