Share
‘Poljupci’ kućnih ljubimaca mogu biti smrtonosni za ljude

‘Poljupci’ kućnih ljubimaca mogu biti smrtonosni za ljude

Pogledajte zašto nikako ne biste smeli da dozvolite psu ili mački da vas ližu…

Kada je gospođa Džuli MekKena stigla u bolnicu u australijskom gradu Mildjura, jedva da je mogla da govori. Njene ruke i noge bile su hladne i modre, a lice je poprimalo ljubičastu boju.

Doktori su ubrzo utvrdili da je Džuli bila u septičkom šoku – bakterije u njenom krvotoku su napadale njene organe. Čak i nakon primene antibiotika, modra boja širila se njenim telom, a organi su počeli da otkazuju. Na kraju, delovi njenih ruku i nogu postali su crni.

Džuli je bila hospitalizovana više od dve nedelje pre nego što su doktori identifikovali bakterije u krvi. U pitanju je bila bakterija Capnocytophaga canimorsus, koja se često može naći u pljuvački zdravih pasa i mačaka.

Baš poput Džuli, većina nas ne zna šta se nalazi u pljuvački naših ljubimaca i koliko može biti opasno po naše zdravlje. Naša koža i imuni sistem nas obično štite od klica naših ljubimaca – ali to nije uvek slučaj. Imuni sistem i potencijalni patogeni su u stalnoj interakciji, i sve dok se održava ta ravnoteža infekcija izostaje. Međutim, kada se ravnoteža naruši i prevagne virulencija, bakterija, nastaje infekcija.

Oko 10 do 15 odsto ugriza pasa, kao i polovina mačjih ugriza, postaju zaraženi, a posledice su ponekad smrtonosne – rezultati jedne studije pokazali su da je 26 odsto ljudi zaraženih bakterijom Capnocytophaga canimorsus izgubilo život.

Naučnici su sada odlučili da ispitaju sve bakterijske vrste koje žive u ustima pasa i mačaka i da ih uporede sa našim, a njihov rad otkriva mnoštvo potencijalnih patogena koji se skrivaju u svakom njihovom “poljupcu” upućenom nama.

Najmanje četvrtina pasa i mnogih mačaka nosi u sebi bakteriju Capnocytophaga canimorsus. Ljudi je nemaju u svom organizmu, a kada bakterija dospe u krvotok, telo se, baš poput Džulinog, trudi da se izbori sa infekcijom.

U Džulinom slučaju, antibiotici su na kraju uspeli da joj spasu život, ali su doktori ipak morali da joj amputiraju levu nogu, deo desne i sve prste.

“To je promenilo moj život u svakom pogledu”, izjavila je Džuli kasnije u intervjuu za ABC News u Australiji.

Ako neko zna šta se nalazi u ustima psa ili mačke, onda je to Flojd Djuirst, bakterijski genetičar na Institutu Forsit i i profesor oralne medicine na Harvardu. Djurist je pionir u polju proučavanja oralnog mikrobioma – svih bakterija koje žive u ustima ljudi, pasa i mačaka.

Oko 400 do 500 bakterijskih vrsta uobičajene su i obilne u ljudskim ustima, kaže doktor Flojd. Do sada, njegove kolege i on identifikovali su i oko 400 vrsti bakterija kod pasa i skoro 200 kod mačaka, a daljim istraživanjima nada se da će ih naći još.

Jedan od glavnih razloga zbog kojeg možemo dobiti infekciju od naših ljubimaca, kaže on, jeste taj da se naši bakterijski ekosistemi u potpunosti razlikuju.

“Ako pogledate ljude i pse, videli biste samo 15 odsto istih bakterija. Oralni mikrobiomi kod mačaka i pasa, s druge strane, preklapaju se za oko 50 odsto”, ističe doktor.

Sve to ima veze i sa tim čime se bakterije hrane. U ljudskim ustima dominiraju streptokoke koje se hrane šećerom. “Pošto mačke i psi ne jedu toliko slatkiša, oni skoro i nemaju streptokoke”, objašnjava doktor.

Samo jedan “liz” dovoljan je da prenese milione ovih nepoznatih bakterija i one se mogu otkriti na ljudskoj koži nekoliko sati kasnije. Da li će naša koža i imuni sistem dozvoliti ovim bakterijama da prodru u naš organizam, na žaslost, ne zavisi uvek od nas.

 

Izvor: Nationalgeographic.rs