Share
Kako životinje uspevaju da prespavaju celu zimu?

Kako životinje uspevaju da prespavaju celu zimu?

Šta je, zapravo, zimski san?

Verovatno ste bar jednom poželeli da prespavate hladne zimske dane, kada temperature padaju i do desetak stepeni ispod nule. Možete samo da zavidite medvedima ili vevericama, koji već neko vreme spavaju dubokim snom, bezbrižno i ušuškano provodeći hladne dane. No, da li ste se nekada zapitali na koji način oni uspevaju da prespavaju čitavu zimu i šta je zapravo zimski san?

Zimski san je stanje redukovane aktivnosti biljaka i životinja koje žive u ekstratropskim regionima u svetu, tokom oštrih zimskih uslova. U ovom stanju one čuvaju energiju tokom hladnog vremena dok su im ograničeni izvori hrane.

Metabolička depresija

Neke životinje hiberniraju tokom zimskog perioda. Hibernacija je posebna vrsta veoma dubokog sna i predstavlja stanje neaktivnosti i metaboličke depresije kod endoterma, organizama koji imaju sposobnost da samostalno održavaju najbolju moguću metaboličku temperaturu tela.

Metabolička depresija je adaptivni biološki proces odgovoran za čuvanje energije u organizmu tokom kojeg telesna temperatura životinje opada, a krvni pritisak, disanje i metabolizam se usporava. Može da traje od nekoliko dana, nedelja, meseci, što zavisi od samih vrsta, temperature okoline, godišnjeg doba i individualnih telesnih uslova.

Termin hibernacija se ranije vezivao samo za takozvane duboke hibernatore, poput glodara, čija je glavna osobina smanjenje apsolutne telesne temperature. Kasnije je značenje modifikovano te se sada odnosi na sva živa bića čiji metabolizam usporava rad tokom oštrih zimskih uslova. Sada se u hibernatore svrstavaju i životinje kao što su medvedi, veverice, tvorovi i neke vrste slepih miševa.

Zimski san

U jesen se životinje pripremaju za zimski san tako što jedu više hrane nego obično i skladište je u vidu telesne masti, koju koriste kao izvor energije tokom spavanja. Većina njih svoje jazbine ispunjava zalihama hrane, kako bi mogla da jede i tokom zime.

Hladnokrvne životinje poput zmija, riba, žaba i kornjača zimi nikako ne mogu da održe telo toplim. One nalaze sklonište u rupama i jazbinama provodeći hladne periode neaktivne ili uspavane, što predstavlja stanja sličnim hibernaciji.

Osim životinja, i neke vrste biljaka padaju u zimski san. Takvo je, na primer, listopadno drveće. Neposredno pre zimskog perioda kada je temperatura niža i broj sunčanih sati tokom dana se smanjuje, lišće ovih biljaka opada. Godovi na stablima su jedna od posledica zimskog sna, zato što je i rast drveća ubrzaniji tokom letnjeg perioda, kada su i uslovi za proizvodnju hrane bolji.

Dvogodišnje i višegodišnje zeljaste biljke, poput šargarepe, pre zimskog perioda odbacuju osetljive delove koji se nalaze iznad površine zemlje i koji se obnavljaju kada nastupe topliji vremenski uslovi.

Letnji san

Pojedine životinje padaju u letnji san, takotvanu estivaciju, kako bi izbegli velike suše leti. Takve su, na primer, ribe plućašice, koje se tokom suše ukopavaju u rečni mulj, dok se korito ponovo ne napuni vodom.
Debelorepi, patuljasti lemur sa Madagaskara je prvi primat kod kog je otkriveno da može da bude u stanju hibernacije i to čak sedam meseci tokom godine. Ova simpatična životinja pada u san zbog izrazito visokih temperatura koje se u tom periodu javljaju na ostrvu na jugoistoku Afrike.

Hibernacija kod lemura pretežno zavisi od njihovog skloništa, rupe u drvetu, u kojoj provodi veći deo svog života. Naime, ako je rupa dobro izolovana temperatura njegovog tela je uglavnom konstantna, u suprotnom, ona varira kako bi se organizam prilagodio spoljašnjim uslovima.

 

Autor: Tijana Marković

Izvor: Elementarijum