Share
Detaljno objašnjeno: Evo kakve nam sve probleme stvara sedenje

Detaljno objašnjeno: Evo kakve nam sve probleme stvara sedenje

Svi intuitivno osećamo, a vremenom i primećujemo koliko je višečasovno, svakodnevno sedenje loše po nas.

Dugotrajno sedenje dovodi do toga da mišići manje sagorevaju masti, krv sporije kruži, omogućavajući masnim kiselinama da oblože srce. Sve to dovodi do povišenog krvnog pritiska i povišenog holesterola. Oni koji duže sede imaju veće predispozicije za kardiovaskularne bolesti od onih koji manje sede.

Ako i vaš posao iziskuje višečasovno sedenje u velikoj ste opasnosti od dijabetesa. Naime, pankreas proizvodi insulin, hormon koji dovodi glukozu u ćelije dajući nam energiju. Ali pošto neaktivni mišići šećer ne pretvaraju u energiju, već se on taloži, pankreas proizvodi sve više i više insulina, što dovodi do dijabetesa i drugih bolesti. Ova promena dešava se već posle samo jednog dana sedenja.

Brojne studije povezuju dugotrajno sedenje sa povećanim rizikom od kancera debelog creva, grudi i materice. Razlozi su nejasni, ali jedna od teorija je da višak insulina podstiče razvoj malignih ćelija. Druga kaže da pokretljivost podstiče prirodne anti-oksidante, pa kada smo neaktivni nema šta da proizvodi ove svojevrsne “ubice” malignih ćelija.

Degeneracija mišića je, takođe, jedna od posledica. Naime, dok se krećete, makar i samo stojite stomačni mišići rade, dok sedite oni su neaktivni i beskorisni… Njihova dugotrajna neaktivnost dovodi do lošeg držanja i degeneracije kičme.

Pokretni kukovi vam drže ravnotežu, ali dugotrajno sedenje dovodi do pomeranja kuka unapred, ograničavajući pokretljivost, što je glavni razlog padova kod starijih osoba.

Mišići gluteusa tokom sedenja ne rade apsolutno ništa i navikavaju se na to, a mekana stražnjica utiče na stabilnost i na koračanje.

Slaba cirkulacija u nogama takođe je posledica dugotrajnog sedenja. Problemi su brojni od otečenih članaka, proširenih vena, pa i do duboke venske tromboze.

Šetnja ili trčanje stimulišu kukove i kosti donjeg dela tela da budu deblje, guste i jače. Osteoporoza može da bude posledica neaktivnosti.

Pokretanje tela, mišića pumpa svežu krv i kiseonik do mozga i pokreće oslobađanje svih vrsta hemikalija koje dovode do poboljšanja raspoloženja i rada mozga. Kada dugo sedimo, sve se usporava, pa i moždana funkcija.

Dugotrajno sedenje za radnim stolom i pred kompjuterom povlači vrat napred ili ga krivite pridržavajući telefon ramenom dok kucate. Sve ove aktivnosti istežu vratne pršljenove i mogu da dovedu do trajnih disbalansa.

Ne trpi, međutim, samo vrat ove posledice, istežući pršljenove vi istežete i trapezne mišiće, koji vezuju vrat i ramena.

Dok se krećemo, diskovi između pršljenova se istežu i skupljaju kao sunđeri, usisavajući svežu krv i nutrijente. Ako sedimo duže vreme, oni se uništavaju. Kolagen se stvrdnjava oko tetiva i ligamenata. Ljudi koji duže sede imaju veće šanse da obole od diskus hernije.

Ako već morate da sedite i nemate drugi izbor, u tom slučaju:

– sedite pravo

– ne naginjite se napred

– opustite ramena

– Neka vam ruke budu blizu tela

– Neka vam laktovi budu pod 90 stepeni

– Poduprite donji deo leđa

– Stopala paralelno držite na podu

Naravno, neophodno je dodati svakodnevne makar jednostavne vežbe, kako bi telo koje ste namučili sedenjem, vratili u formu, te zdravi dočekali duboku starost.

 

Izvor: Bktvnews.com