Share
Društvene mreže i mobilni telefoni opasni po psihu

Društvene mreže i mobilni telefoni opasni po psihu

Problem nastaje kada se mreže poput Fejsbuka i Instagrama upotrebljavaju prekomerno jer, umesto da poboljšaju komunikaciju i socijalizuju mlade, one vode u izolaciju.

2.617 puta dnevno korisnici pametnih telefona pređu prstom po telefonu

Svaki peti tinejdžer pati od depresije ili anksioznosti, frapantni su podaci do kojih je došao profesor psihijatrije sa jednog američkog univerziteta Dejvid Rozenberg. Kako je naveo, razlog za to su ni manje ni više nego selfiji.

Među tinejdžerima i studentima je sve više onih koji pate od ovih psiholoških poremećaja. Za to postoji mnogo faktora, ali su društvene mreže te koje prednjače i koje su najopasnije – izjavio je Rozenberg. Prema njegovim rečima, problem nastaje kada se mreže poput Fejsbuka i Instagrama upotrebljavaju prekomerno jer, umesto da poboljšaju komunikaciju i socijalizuju mlade, one imaju suprotan efekat – vode u izolaciju.

Mnogi tinejdžeri žive dvojaki život, onaj stvarni i virtuelni. Umesto da mladi uživaju u stvarnosti i cene ono što zaista vredi, oni teže ka tome da što više iskustava, priča i selfija podele sa drugima. Tako u jednom trenutku u ratu između dva sveta pobeđuje virtuelni – objašnjava profesor.

Zavisnost od telefona

Njegova studija nije jedina koja je pokazala povezanost između potrebe da non-stop budemo na društvenim mrežama i problema koji se, usled toga, javljaju u ljudskoj psihi. Brojna istraživanja pokazuju da veliki broj mladih ima zavisnost od mobilnih telefona koja je povezana sa povećanim poremećajem sna, depresijom, anksioznošću i ukupnim stresom. Na primer, oko 50 procenata tinejdžera se budi u toku noći kako bi odgovorilo na poruke. Isto to istraživanje pokazalo je da veća upotreba tehnologija prouzrokuje i viši stepen anksioznosti i depresije.

Istraživačka platforma “Dscout” otkrila je da korisnici pametnih telefona, a to smo svi mi, kliknu, dodirnu ili pređu prstom po telefonu u proseku 2.617 puta dnevno.

Najugroženija deca

Deca su najugroženija jer je na njih najlakše uticati i često su im telefoni zanimljiviji od okoline. Neretko stariji omoguće deci korišćenje pametnih telefona, ali ih pritom ne uče kako ih treba koristiti, kako sačuvati privatnost, prepoznati mogućnosti, ali i pretnje u virtuelnom svetu.

Roditelji deca uče od vas – dajte im pozitivan primer

Neretko su problem i zavisni roditelji od kojih deca uče. Ako oni koriste internet i društvene mreže i veliki deo dana provedu gledajući televizor, onda im je izuzetno teško da od toga odvrate mališane.

Zavisnost od mobilnog telefona se treba tretirati kao i sve druge zavisnosti iako nije opasna po život. Ako neko 10 puta na sat proveri telefon, otprilike 100 puta na dan, teško je da to neće uticati na čovekov život. U poslednjih 15 godina broj korisnika interneta porastao je za 1.000 odsto, a pametni telefoni sigurno doprinose tim brojkama.

PROVERITE DA LI STE ZAVISNI OD TELEFONA

Ukoliko niste sigurni da li i vi imate problem sa zavisnošću od mobilnog telefona, možete uraditi kratki test. Zaokružite broj ispred pitanja na koje ste dali pozitivan odgovor i na kraju ih prebrojte.

1. Izračunajte koliko vremena provodite sa telefonom u ruci. Da li je odgovor više nego što ste mislili?
2. Da li redovno hvatate sebe kako zurite u telefon?
3. Gubite li pojam o vremenu kada ste na telefonu?
4. Da li provodite više vremena šaljući poruke i mejlove nego što razgovarate s ljudima uživo?
5. Da li se povećava vreme koje trošite na telefon?
6. Da li biste voleli da manje vremena provodite na telefonu?
7. Da li redovno spavate sa telefonom ispod jastuka ili pored kreveta?
8. Da li redovno gledate poruke, tvitove i mejlove – čak i ako zbog toga prekidate druge stvari?
9. Da li šaljete poruke, mejlove, tvitove ili surfujete internetom tokom vožnje ili dok obavljate druge aktivnosti koje zahtevaju vašu pažnju?
10. Smatrate li da vam upotreba telefona ponekad smanjuje produktivnost?
11. Osećate li se bezvoljno kada ste kratko vreme bez telefona?
12. Osećate li se nelagodno ako negde zaboravite telefon ili ako se zagubi?
13. Da li je vaš telefon uvek na stolu za vreme obroka?
14. Kada vaš telefon zvoni ili vibrira, osećate li jak nagon da ga proverite?
15. Proveravate li telefon mnogo puta u toku dana, čak i ako nije verovatno da će biti nešto novo ili važno?

Zaboravite telefon – prošetajte u prirodi

Saveti za smanjeno korišćenje telefona

  • Budite svesni svoje zavisnosti i suočite se s njom
  • Ne dopustite da vam komunikacija putem poruka zameni pravu
  • Smanjujte upotrebu mobilnog koliko god možete
  • Provodite više vremena van kuće i u prirodi
  • U stanu napravite “zonu bez telefona”
  • Punite telefon daleko od sebe
  • U postavkama podesite aplikacije da vas ne obaveštavaju o novim porukama i sadržajima i proveravajte telefon kada vi želite
  • Obrišite aplikacije koje vam uzimaju najviše vremena i zbog kojih se osećate loše
  • Redovno brišite aplikacije koje ne koristite često
  • Postavite strogi kriterijum deci i ne dozvoljavajte im neprekidno korišćenje telefona

 

Autor: Dragana Simić

Izvor: Republika.rs