Share
Da li ljubav i alkohol isto utiču na mozak?

Da li ljubav i alkohol isto utiču na mozak?

Često koristimo metaforične izraze poput „ljubavno pijanstvo”, a govorimo i o „opijenosti nekom osobom”. Da li ljubav i alkohol zapravo isto utiču na mozak? Sada su ove metafore i naučno utemeljene, a mi vas želimo upoznati sa stvarnom vezom između ljubavi i alkohola.

Lučenje oksitocina deluje na mozak poput alkohola. Dakle, opušta vas, ali vas čini i agresivnim. Jedno istraživanje pokazalo je „tamne strane” hormona ljubavi.

„Zbunjeni” i „labilni” samo su neki od prideva koji se pripisuju zaljubljenima, ali i onima koji su preterali s alkoholom. Da li stvarno postoji veza između ove dve pojave? Jedna studija objavljena u časopisu „Neuronaučna i biobihejvioralna istraživanja” pokazala je da alkohol i oksitocin (hormon ljubavi) na mozak utiču veoma slično, ako ne i identično.

Oksitocin koji se oslabađa iz hipotalamusa veoma je bitan kada se radi o odnosu majke i deteta, a igra i važnu ulogu u društvenoj interakciji. Vrhunac lučenja ovog hormona dešava se dok smo zaljubljeni, prilikom zagrljaja i orgazma. On utiče na mozak i tada popuštaju inhibitorne kočnice izazvane stresom, strahom i anksioznošću.

Takođe, ovo podstiče pozitivan stav prema drugima kroz altruizam, velikodušnost i empatiju i ohrabruje nas da napravimo prvi korak u flertovanju, što predstavlja bitan element razvoja. Međutim, isti taj mehanizam može da izazove neprijatne situacije i da postane „hormon nesreće”.

Ijan Mičel i njegove kolege sa Katedre za psihologiju Univerziteta u Birmingemu u Velikoj Britaniji uporedili su neurološke efekte prilikom prekomerne konzumacije alkohola i lučenja oksitocina.

„Dve supstance kao da pokreću određene receptore u mozgu, a zatim na isti način utiču na receptore inhibitornog neurotransmitera GABA u centralnom nervnom i limbičkom sistemu”, rekao je Mičel. Ovi nervni procesi kontrolišu način na koji prepoznajemo anksioznost ili stres u svakodnevnim društvenim situacijama (na primer, tokom razgovora za posao, ili kada pozivamo nepoznatu osobu na sastanak). Alkohol i oksitocin mogu da učine da ove situacije ne budu toliko strašne.

Sa druge strane, ove dve supstance ipak mogu dovesti do situacija opasnih za međuljudske odnose budući da ljude čine agresivnim, razdražljivim, zavidnim i nedruželjubivijim.

Takođe, mehanizmi koji regulišu strah mogu vas izložiti određenim rizicima, zato što utiču na samopouzdanje (a da ne pominjemo negativan uticaj alkohola na zdravlje).

Veoma je važno shvatiti na koji način oksitocin utiče na organizam da bi se spoznala svojstva ovog hormona, koja nisu uvek pozitivna.

 

Izvor: Pressserbia.com