Share
Izložba crteža ‘Balans’ umetnice Vesne Dimitrijević u kafe galeriji ‘Paris Art’

Izložba crteža ‘Balans’ umetnice Vesne Dimitrijević u kafe galeriji ‘Paris Art’

Izložba crteža “Balans” umetnice Vesne Dimitrijević biće otvorena u nedelju 6. maja od 20 sati u kafe galeriji Paris Art (Mije Petrovića 4b).

Ovo je ćetvrta organizovana izložba u kafe galeriji Paris Art od sredine aprila kada je počeo novi ciklus predstavljanja niških umetnika. Trenutno je u kafe galeriji Paris Art postavka Dunje Ćirić pod nazivom “ŠpaklaLica“.

O autorki

Vesna Dimitrijević rođena je septembra 1992. godine u Aleksincu. Završila je osnovne studije Fakulteta Umetnosti u Nišu na odseku za slikarstvo u klasi profesora Bratisava Bašića, a trenutno na master studijama Fakulteta Umetnosti u Nišu na odseku za slikarstvo kod istog mentora.

Dobitnica je nagrade “Katarine Radojlović” za crtež malog formata u prvoj i drugoj godini studija Fakulteta umetnosti u Nišu (2015.), nagrada za najboljeg studenta Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu za izuzetan uspeh u toku studija (2017.) i nagrade za najbolji crtež tokom celih studija slikarstva (2017.). Dobitnica stipendije Fonda za mlade talente “Dositeja” za završnu godinu osnovih akademskih studija (2017.) i master studija (2018).

Neke od nagrada koje je takođe osvojila Vesna su i:

  • dobitinica nagrade grada Aleksinca za talentovane studente (2016.). Dobitnica diplome najboljem diplomiranom studentu departmana za likovnu umetnost (2017).
  • dobitinica nagrade najboljim aleksinačkim studentima (2018).

Dimitrijevićeva je učestvovala na brojnim grupnim izložbama širom Srbije, među kojima je jedna od zapaženih “Osten bienal”, izložba crteža u Skoplju (2016.). Učesnik na petom bijenalu akvarela malog formata u Beogradu (2017.). Održala četiri samostalne izložbe u Aleksincu , Nišu i Apatinu. Radi kao demonstrator slikanja i crtanja na Fakultetu Umetnosti u Nišu.

O izložbi „Balans“

Savršenstvo ne postoji ali jedna stvar koja je najbliža savršenstvu i koju jedino možemo dostići je balans. Često ljudi savršenstvo poistovećuju sa perfekcionizmom. Ja svoj balans u praksi na svojim radovima stvaram prihvatanjem spontanih oklinosti, korišćenjem likovnog jezika i iskustva. To je za mene sveto trojstvo. Ovo trojstvo prikazujem trouglom. Ovaj tougao mi odgovara na pitanje fleksibilnosti , umerenosti, mira, spokojstva. Spontanosti pridajem najveći značaj, tako su različiti geometrijski oblici pa i sam trougao došao na radovima dugim nizom istraživačkog rada. Trougao često stavljam kao glavni akcenat, predstavljen zlatastom bojom kao pečat na vrhu mog trojstva.

U toj igri pronalaženja balansa, bavim se uzajamno problematikom likovih elemenata i prostora kroz različite geomteriske oblike u dinamičnoj uzajamnoj korespodenciji. Intervencije koje vršim na radovima su izvedene kroz kombinovanje različitih vizuelnih medija, akrila, ulja, tuševa, pastela, gel olovaka u boji, kolažiranja. Ovo istraživanje je sa ciljem da se stvori utisak mira i čitljivosti kroz jedan lični likovni senzibilitet.

Trougao, kao geometriski oblik se vezuje za žutu boju, koja sama po sebi daje smisao uzvišenog. U kombinaciji sa belom bojom, ističem u mom delu duhovno trojstvo. Dok ostalim nijansama sivim, ružičastim i srebrnim kao i odnosima linija površina trudim se da svorim harmoniju u radu… Kao što se može primetiti, crtačka materija je moje istinsko egzistencijalno obeležje. Bestidno to prikazujem i rušim granice između postavljenih teorija slike i crteža. Ja stvaram hramoniju. Ja stvaram balans onim materijalima koji su mi pri ruci. Naizgled minimalistički pristup kako u površinama tako i u kolirističkom smislu, ispresecajući vertikalnim i horizontalnim linijskim ritmom radove i dovodim ih do jasnoće.

Moj trougao je sada celovit i ispunjen… čuvaću ga, štititi i uživati u njemu. Dopustiću da menja svoje oblike. Trougao sa svojim oštrim uglovima, govori o podređenom početku i kraju kao i na kočnicu našeg razbarušenog bića, kao i o poštovanju i iskorišćavanju onoga što nam je dostupno u datom trenutku (određena vrsta materijala) do maksimuma .Ovakav način rada traži samo po sebi rad u serijama, kao dokaz građenja i postojanja nas samih i našeg trougla, tačnije piramide. Koliko ćemo videti našu piramidu? Onoliko koliko nam percepcija dozvoli.

 

Autor: Media Press