Share
Topkapi palata i muzej u Istanbulu

Topkapi palata i muzej u Istanbulu

Ako prvi put putujete u Istanbul, ono što obavezno morate posetiti je Aja Sofija i Topkapi palata.

Istanbul je posebno čaroban u proleće ili jesen, dok je leti pretoplo za city break turizam. Ovde je data tačna prognoza vremena za Istanbul, a u daljem tekstu pročitajte šta je to što Topkapi Palatu čini najvećim muzejem Istanbula.

Topkapi je jedan od najšarenijih muzeja sveta. Sultani, ambiciozni dvorjani, lepe konkubine i evnusi, čuvari harema živeli su i radili u ovom zdanju između 15. i 19. veka, kada je Istanbul bio sedište Osmanskog carstva.

Poseta ovoj bogatoj palati-muzeju, riznicama ispunjenim draguljima i raskošnom Haremu pruža fascinantan uvid u živote velikaša Istanbula pre pet vekova.

Topkapi je bila zvanična rezidencija vladara Otomanske imperije tokom 400 godina, kroz nju je prošlo 25 sultana, 11 od njih je u njoj umrlo prirodnom smrću, a tri vladara su ubijena ili otrovana. Ukazom Kemala paše Ataturka, Topkapi je pretvoren u Muzej 1924. godine.

Kada je Topkapi sagrađen?

Mehmed II Osvajač počeo je da gradi svoju palatu nedugo nakon osvajanja Carigrada, 1453. godine i u njoj je živeo sve do svoje smrti 1481. godine.I svi kasniji sultani živeli su u ovom neobičnom zdanju sve do 19. veka, kada su se preselili u raskošne evropske vile i palate koje su se izgradile na obalama Bosfora. Gradnja palate trajala je od 1472. do 1478., mada su popravke i ukrašavanja rađeni do 19. veka.

Šta sve sadrži kompleks Topkapi?

Za razliku od evropskih palata koje imaju jedan odvojeni prostor za park i perivoje, Topkapi ima niz odvojenih prostorija koje su vladarima tokom vekova služile za razne namene. Tu su privatne odaje, paviljoni, prostorije za vojnike tj. kasarne, velika kuhinja, velika biblioteka, lođe, kancelarije, zatvorske prostorije.

Neki delovi kompleksa izgoreli su u velikom požaru u Istanbulu 1863. godine. Pre nego što prođete u prvi deo nazvan Carska kapija (Bab-ı Hümayun), treba videti divno ukrašenu česmu od kamena na spoljašnjem trgu. Reč je o omanjoj zgradi četvorougaonog oblika sa pet manjih kupola napravljenoj u rokoko stilu, 1728. Objekat je poznatiji kao česma Sultana Ahmeta III (Fountain of Ahmed III).

Prva kapija i dvorište

Prolaskom kroz carsku kapiju (Bâb-ı Hümâyûn) sa desne strane je prosotor poznat kao Defterdar dairesi ili nekadašnje Ministarstvo finansija. Kapija ima dve niše i na dovratku natpis iz Kurana. Sa njene leve strane se nalazi vizantijska crkva Haghia Eirene (Sveta Irina).

Druga kapija i dvorište

Druga kapija građena je 1468., za vreme Mehmeda II Osvajača (Babus selam), a restaurirana je za vreme Sulejmana I Veličanstvenog po ugledu na evropske stilove gradnje. Prostorije iza ove druge kapije služile su, rekli bismo danas, za logistiku i administraciju, tj. za poslove oko upravljanja carstvom. U osmanskim vremenima, samo Sultanu i njegovoj majci bilo je dopušteno da kroz vrata uđu jašući na konju. Svi ostali, uključujući i velikog vezira, morali su proći peške.

Zgrada u kojoj je danas biletarnica nekada je bila zatvor. Desno od ove druge kapije nalazi se velika kuhinja, ponovo je otvorena nakon nekoliko godina obnove. Ovde se nalazi tek mali deo ogromne kolekcije kineskih šoljica i posudica od porculana koje su sultani skupljali i cenili njihovu lepotu (zbog toga što su kružile glasine da porcelan menja boju ako se u njega sipa otrovna hrana).

Pored kuhinje, na desnoj strani, nalaze se barake i ostave, a idući dalje stazom dolazi se do carske štale i džamije Bešir Age.Na levoj (zapadnoj) strani ovog drugog dvorišta je bogato ukrašena odaja Saveta vezira otomanske imperije (Dîvân-ı Hümâyûn).

Veće se tu sastajalo kako bi raspravljalo o državnim pitanjima, a sultan je, sakriven iza zlatne rešetke visoko u zidu, često prisluškivao diskusiju. Soba na desnoj strani prikazuje satove iz kolekcije palate Topkapi. Severno od carskog Veća je riznica u kojoj se čuva impresivna zbirka otomanskog i evropskog oružja i oklopa.

Harem

U Harem se ulazi kroz Kapiju kočija, i to je poseban kompleks. Ako se odlučite da posetite Harem moraćete kupiti odvojenu kartu. Trasa kojom turisti obilaze Harem se menja u skladu sa planom radova na obnovi, pa neka od navedenih odaja možda neće biti otvorena tokom vaše posete.

Kao što možemo zamisliti, ovo je mesto gde je sultan mogao do mile volje da uživa u razvratima i porocima svake vrste. U prozaičnoj stvarnosti to su bile carske odaje i svaki detalj života u Haremu bio je uređen tradicijom, obavezom i ceremonijom. Reč ‘harem’ doslovno znači ‘zabranjeno’ ili ‘privatno’. Devojke u Haremu su bile obrazovane – pored poznavanja islamske tradicije i jezika morale su znati i da pevaju, plešu, vezu, čitaju, da umeju lepo da se obuku.

Bilo je u Haremu i do 300 mladih žena i iz njihovih redova su birane konkubine za sultana. Sultan je zvanično imao 4 zakonske supruge („kadin“). Prvi Harem je namenski izgradio Murat III 1574., kasniji sultani su ga dograđivali. Imao je 6 spratova, mrežu koridora, spavaonica i stepeništa, ali samo je jedan sprat otvoren javnosti. Pored sultana, jedini muškarci u Haremu bili su evnusi koji su ga čuvali. Sobe su bile predivno dekorisane, sa baldahinima, mermernim kaminima, cvetnim pločicama na podovima, malim fontanama.

Obavezno treba posetiti „Sobu sa voćem“ iz 18. veka gde je sultan Ahmet III svake godine otvarao festival lala. Sobe su bile bogato ukrašene zlatnim svećnjacima, kaminima i zlatnim kolevkama za prinčeve. Kažu da je originalna soba Murata III imala mermernu fontanu od tri kaskade, napravljenu 1578. Kaskadni pad vode otežao je prisluškivanje slavnog sultana.

Treće dvorište

Pristup trećem dvorištu je prolaz kroz „Kapiju belih evnuha“ koja je sagrađena za vreme Selima III. Pod svodom ovog trećeg dvorišta nalazi se i „Prestona dvorana“ iz perioda Mehmeda Osvajača koja je služila za audijencije stranih poslanika i vezira. Iza ove dvorane nalazi se biblioteka Ahmeta III napravljena 1719. godine. Na desnoj strani dvorišta su škola i ostaci muzičkog ateljea.

Najvrednija u celom kompleksu Topkapi je „Kraljevska riznica“ koja sadrži najvrednije komade nakita, oružja, predmeta optočenih dijamantima i smaragdima, sa odorama vladara, kaftanima, uniformama, haljinama sultanija.

Tu se čuva i jedan bodež koji je bio tema poznatog filma „Topkapi“ iz 1964. Drška ovog bodeža ima tri ogromna smaragda, sa četvrtim u balčaku u kom je postavljen sat.

Ovde je izložen i Kasıkçı (Kašika), dijamant od 86-karata u obliku suze, koga je Mehmet IV prvi put nosio tokom krunisanja 1648. godine. Na levoj strani su prostorije sa svetim relikvijama. U blizini je jedna od privatnih odaja sultana koja danas čuva 36 portreta velikih otomanskih vladara.

Najvrednija je slika „Krunisanje Sultana Selima III“ iz 1789. godine.

Četvrto dvorište je ustvari prostrani terasasti vrt – „vrt lala“. Na ivici terase se nalazi uzdignuta kula, nekada apoteka carske palate, malo dalje i paviljon Mustafa paše ili Sofa. Levo od vrta je mala terasica sa bazenom. Na kraju terase pruža se pogled na Zaliv Zlatnog roga i Bosfor, tu je i najlepši paviljon Palate Topkapi „Bagdadski paviljon“, iz 1638. godine, napravljen u čast zauzimanja Bagdada. Zidovi paviljona prekriveni su keramičkim pločicama, a unutrašnjost kupole jelenskom kožom i zlatom. Prozori su od slonovače i sedefa.

Video:

 

Autor: Dragan Antić – Mediapress.rs