Share
Zašto smo besni kada smo gladni?

Zašto smo besni kada smo gladni?

Ukoliko vas prazan stomak pretvara u kolegu ili partnera sa kojim okolina ne može izaći na kraj, moglo bi vam biti korisno da znate da bes od gladi nije samo stvar „hemije”. Osim manjka šećera koji je karakterističan za ovakav slučaj, u igri je i složenija emocionalna dinamika, a koja se nedavno izučavala. Studija o ovom istraživanju objavljena je u naučnom časopisu „Emoušn” (Emotion).

Kako tvrde naučnici iz oblasti neurologije sa Univerziteta u Severnoj Karolini (SAD), agresivnosti koja nastaje usled gladi doprinose dve glavne varijable: kontekst u kojem se nalazimo i svest o sopstvenom emotivnom stanju.  Kristin Lindkist, jedna od autorki studije, kaže da mi zapravo ne počinjemo da proklinjemo univerzum čim osetimo glad. Ona objašnjava da svi pre ili kasnije shvate da su gladni, prepoznaju neugodan osećaj, a potom pojedu sendvič i tada se osećaju bolje. Takođe, Kristin kaže da su ovim proučavanjem utvrdili da se bes prouzrokovan glađu potvrđuje kada se taj neugodan osećaj interpretira kao snažna emocija koja je povezana sa okolinom ili situacijom u kojoj se nalazimo.

U prvom eksperimentu je od tima koji je sadržao 400 volontera, a koji su u istraživanju učestvovali onlajn, zatraženo da određene slike ocene kao pozitivne, negativne ili neutralne, kao i da procene ugodnost jednog kineskog grafikona čije je značenje njima bilo nepoznato. Učesnici su takođe morali da kažu koliko su u tom trenutku bili gladni.

Subjekti koji su bili gladniji su grafikon uglavnom smatrali neugodnim, ali samo ukoliko bi pre njega bili izloženi slikama koje su vidno bile negativne. U praksi, uticaj jedne negativne situacije (ili u ovom slučaju jedne slike) pokrenuo je kanalisanje neugodnog osećaja, koji je podstaknut apetitom na takav način da je učesnik negativno ocenio grafikon, a koji bi možda punog stomaka ocenio drugačije.

I svest o sopstvenom emotivnom stanju vrši izvestan uticaj: onaj koji prepoznaje da oseća glad ima tendenciju da se u manjoj meri prepušta agresivnosti. U drugom eksperimentu u laboratoriji, grupa od 200 studenata (koji su bili siti ili praznog stomaka) morala je da se koncentriše na svoje trenutne emocije, a da se potom suoči sa iznenadnom negativnom situacijom, odnosno sa prekorom od strane jednog istraživača. Učesnici koji su bili gladni, a koji nisu uspeli da objasne svoja osećanja, burnije su reagovali kada su im postavljana pitanja u vezi sa kvalitetom eksperimenta.

Na kraju nam sledi da sumiramo zaključke iz prethodnih eksperimenata. Naime, iz ovog istraživanja možemo zaključiti da telesni osećaj ima značajnu ulogu kada je reč o određivanju osećanja sa kojima se suočavamo. Bes se ispoljava u trenucima gladi, ali mogao bi se ispoljiti i kada su druge situacije u pitanju, kao što su stanja bolesti ili umora. Na kraju, prvi korak koji moramo učiniti da bismo uspeli da iskontrolišemo svoj bes je taj da shvatimo da se zapravo radi o gladi.

 

Izvor: Redinfoportal.com