Poznato je koliko je smejanje lekovito, zbog čega se odavno primenjuje kao terapija u lečenju mnogih problema i poremećaja
Dan bez osmeha je izgubljen dan – uveravao nas je Čarli Čaplin. Poznato je koliko je smejanje lekovito, zbog čega se odavno primenjuje kao terapija u lečenju mnogih problema i poremećaja. Ali, da li ste ikada razmišljali zbog čega se zapravo smejemo? I šta to inicira naše napade smeha, za koje, reklo bi se, uopšte nemamo povod?
Psiholog i stručnjak za smeh, dr Robert R. Provajn bavio se upravo ovim fenomenom, pokušavajući da otkrije zbog čega umiremo od smeha i kada ne čujemo nešto smešno. Njegov tim je sproveo istraživanje, tokom kojeg su stručnjaci prisluškivali i snimali razgovore ljude koji se smeju na javnim mestima. Studija je pokazala da je u manje od 20 odsto slučajeva smeh dolazio kao posledica izrečene šale. U velikoj većini to se dešavalo rutinski, bez opravdanja. Najviše osmeha je “palo” na obične rečenice tipa “vidimo se posle” i “baš mi je drago što smo se upoznali”. Zašto?
– Smeh je od govora stariji stotinama hiljada godina. Pre nego što su naučili da pričaju, naši preci su komunicirali smehom – objašnjava dr Provajn. – On ima evolutivnu funkciju i predstavlja društvenu stvar. Kad smo sa drugima smejaćemo se 30 puta više nego dok smo sami, čak i kada nemamo nikakav razlog za to.
Stiv Vilson, psiholog koji praktikuje smehoterapiju u lečenju mnogih poremećaja, kaže da je smejanje instinktivna radnja.
– Bebe se smeju od trenutka kada se rode – navodi Vilson. – Čak i ljudi koji su rođeni slepi ili gluvi umeju da se smeju, što je dokaz da smejanje nije nešto što se uči. Jednostavno, mi smo stvoreni za smeh.
Autor: T. L.
Izvor: Novosti.rs
