Share
Mnogo vremena provodite sami? Kako to utiče na vaš mozak?

Mnogo vremena provodite sami? Kako to utiče na vaš mozak?

Mnogi od nas uživaju u vremenu koje provode sami i naprosto im se čini da im niko nije potreban. Jednostavno, dovoljni su sami sebi. Ali, da li je to dobro za naše zdravlje? Jedna studija o miševima pokazuje da usamljenost stvara hemijsku supstancu koja deluje agresivno prema našem mozgu.

Hronična društvena izolacija ima ozbiljne posledice na mentalno zdravlje kod sisara: obično je, na primer, povezana sa depresisjom i posttraumatskim stresnim poremećajem kod ljudi. Jedna studija objavljena u časopisu Cell, koju je sproveo tim istraživača sa Kalifornijskog tehnološkog instituta (SAD), otkrila je da društvena izolacija izaziva, između ostalog, nagomilavanje jedne konkretne hemijske supstance u mozgu i da se, njenim blokiranjem, otklanjaju negativni efekti izolacije. Ovo bi moglo da ima potencijalnu primenu u lečenju poremećaja mentalnog zdravlja kod ljudi.

Studija sprovedena kod glodara potvrđuje i proširuje prethodna zapažanja pošto su eksperimenti pokazali da produžena društvena izolacija uzrokuje širok spektar promena u ponašanju. Te promene podrazumevaju jednu veću agresivnost prema nepoznatim miševima, konstantni osećaj straha i preosetljvost na preteće stimulanse.

Na primer, kada su se miševi susretali sa pretećim stimulansom, oni koji su bii društveno izolovani ostali su nepokretni i okamenjeni strahom dugo nakon što je pretnja nastupila. Drugi kontrolni miševi vraćali su se u normalno stanje ubrzo nakon pretnje. Ovi efekti su posmatrani nakon društvene izolacije od dve nedelje, što upućuje na to da su promene zapažene u agresivnim i strahovitim odgovorima zahtevale hroničnu ili dugotrajnu izolaciju.

U jednoj prethodnoj studiji o mušicama iz vrste Drosophilia (vinska mušica) stručnjaci su otkirli da jedna neurohemijska supstanca zvana tahikinin (strukture slične opijatima) ima ključnu ulogu u širenju agresije kod mušica koje su društveno izolovane. Tahikinin je neuropeptid, jedan kratak proteinski molekul  koji se oslobađa neurona kada se aktivira. Neuropeptidi se vezuju za posebne receptore u drugim neuronima, menjajući svoja fiziološka svojstva, i tako utiču na funkciju nervnog kola.

Da bi se istražilo da li uloga tahikinina pod kontrolom agresije izazvane zbog društvene izolacje može biti evolutivno zaštićena od insekata i sisara, naučnici su odgovor potražili u laboratorijskim miševima. U miševima gen tahikinin Tac2 kodira jedan neropeptid zvani neurokinin B (NkB). Ova veza učestvuje u emocionalnom i društvenom ponašanju jedinki.

Istraživači su otkrili da hronična izolacija povećava izraženost gena Tac2 i stvaranje NkB u celom mozgu.

Međutim, primena leka koji hemijski blokira posebne receptore NkB dopušta miševima koji su pod stresom da se ponašaju normalno, eliminišući negativne efekte društvene izolacije. Sa druge strane, veštački porast nivoa Tac2 i aktivacija odgovarajućih neurona kod normalnih životinja koje nisu pod stresom njih navodi da se ponašaju kao uznemirene i izolovane životinje.

Iako je eksperiment sproveden kod miševa, postoje potencijalne implikacije za razumevanje toga kako hronični stres utiče na ljude.

Vođa studije Moriel Zelikovski kaže da ljudi imaju jedan sličan sistem signalizacije Tac2, što podrazumeva moguće primene ovih istraživanja i kod ljudi.

Dakle, možemo zaključiti da preterano samovanje i nije tako dobro, iako ste možda bili uvereni u suprotno. Trudite se da određeni deo svog slobodnog vremena posvetite ljudima koji su vam važni i s njima radite nešto što vas opušta. Naravno, uvek imajte svoju oazu mira u koju se možete povući kad god to poželite, ali ne preterujte u tome da sami sebi budete dovoljni.

 

Izvor: Redinfoportal.com