Share
Šta određuje boju očiju?

Šta određuje boju očiju?

Uvek smo se pitali šta je to što zapravo određuje boju očiju. Da li je boja očiju nasledna ili pak na nju utiču i drugi faktori?

Oči mogu biti raznih boja, od tamnobraon, skoro crne boje do svetlobraon boje, od zelene do boje lešnika ili od sive do plave boje. Međutim, uprkos mnogim varijacijama koje uočavamo, u stvari postoje samo dva različita pigmenta u našim očima — braon i crveni.

Obojeni deo na prednjem delu oka naziva se dužica. Ima oko 12 milimetara prečnika i jedan otvor na sredini koji se naziva zenica. Dužica je napravljena od vezivnog tkiva i jednog finog mišića koji joj omogućava da se otvara i zatvara kao odgovor na svetlost. Upravo ćeije dužice, koje se nazivaju melanociti, stvaraju pigment i takođe su odgovorne za boju naše kose i kože. Melanociti mogu da stvaraju dva različita tipa pigmenta: melanin, koji je braon-crni i feomelanin, koji je crvene boje. Stoga, tamne oči (boje lignita ili skoro crne) su one koje imaju najviše pigmenta (od melanina), a nasuprot njima, oči plave boje imaju manju količinu pigmenta. Na primer, svetloplave oči su karakterističnije kod osoba evropskog porekla.

Međutim, ne postoji plavi pigment u našim očima. Stoga se pitamo, zašto su onda plave? Odgovor leži u vlakanima belog kolagena, u vezivnom tkivu dužice. Ova vlakna raspršuju svetlost i čine da dužica izleda plavo.

Boje očiju koje se nalaze između ekstrema tamnobraon i svetloplave boje, imaju različite količine pigmenata i delove bez ijednog pigmenta. Ovo vodi do jedinstvenih boja, koje vidimo kao zelenu, boju lešnika i sivu. Ali nije boja jedino što čini da naše oči budu jedinstvene. Fizička topografija dužice takođe igra važnu ulogu. Kada ispitujemo naše oči izbliza, možemo da vidimo nekoliko delova. Najlakše se može uočiti pigmentovani prsten, obojeni prsten koji okružuje zenicu. Postavlja se pitanje — šta reguliše ovu neverovatnu raznolikost boja i područja u našim očima?

Tokom mnogo godina, genetičari su verovali da je samo jedan gen odgovoran za određivanje boje očiju kod ljudi, s tim što su oči braon boje dominatnije od očiju plave boje. Međutim, roditelji koji imaju braon oči mogu da imaju decu sa plavim očima. Što se tiče boje očiju, ukupni broj gena koji je za nju odgovoran trenutno se svodi na 11. Grupa istraživača predvođena Manfredom Kajserom (Manfred Kayser), profesorom molekularne forenzičke biologije na Erasmus Univerzitetu, Medicinskog Centra u Roterdamu, u Holandiji, nedavno je analizirala varijante u ovim genima na više od 3.000 osoba iz sedam evropskih zemalja.

Nakon upoređivanja ovih genetskih profila, sa jednim novim metodom za ispitivanje boje očiju na fotografijama, naučnici su u većini slučajeva pouzdano mogli da predvide boju očiju. Ipak, genetika oprtičkog prstena je i dalje u svojim počecima, zajedno sa nekoliko hiljada gena koji su uključeni u ispitivanje razvoja dužice.

Budući da je proces ispitivanja složen i zahteva dosta vremena i truda, dok traje potraga za svim „genetskim igračima” koji učestvuju u stvaranju boje i unutrašnjosti oka, ostaje nam da nastavimo da se divimo činjenici da su tako jednostavne „alatke”  poput gena sposobne da stvaraju tako široku i veličanstvenu raznolikost jedinstvenih boja očiju.

 

Izvor: Redinfoportal.com