Share
Da li zajam novca ubija prijateljstvo

Da li zajam novca ubija prijateljstvo

Ovaj čin treba shvatiti kao bilo koju poslovnu situaciju i pregovarati sa jasnim uslovima. Ako nemamo da vratimo, treba otvoreno da kažemo umesto da “nestanemo”

Ako želite da zadržite prijatelja, nikad mu ne pozajmljujte novac – kaže izreka koja važi u ma kom delu Zemljine kugle. Jer, bez obzira na sve razlike, u tome smo izgleda isti.

I statistika se slaže – istraživanja pokazuju da svaki drugi Amerikanac koji je pozajmio novac prijatelju ili članu porodice, kaže da im je taj čin uništio odnos. Svaki treći ispitanik nije dobio svoj novac natrag, dok je polovini dug vraćen delimično.

Podataka za Srbiju nema, ali verovatno je “institucija” pozajmljivanja od bližnjih još izraženija, što zbog loše ekonomske situacije, što zbog jakih prijateljskih i rodbinskih odnosa u kojima se za bližnje ide u vatru ako treba. Po sistemu “ko će kome, ako ne svoj svome?”, kad zagusti, okrećemo se najbližima. Tražimo pozajmicu jer nam je zafalilo za more, ekskurziju, ogrev, novu mašinu pošto je stara konačno otkazala poslušnost. Ili da “premostimo” do sledeće plate, koja opet kasni. Tek kad stvari krenu po zlu, a mi počnemo da crvenimo od sramote jer ne možemo da vratimo novac, setićemo se Marka Tvejna koji je upozoravao: “Prijateljstvo je sveto i opstaće ceo život ako nema molbe za pozajmicom”. U nebranom grožđu su i zajmodavci kojima će pasti na pamet reči Bendžamina Frenklina: “Pozajmi novac neprijatelju i dobićeš ga, pozajmi prijatelju i izgubićeš ga”.

Moguće je, ipak, da obe strane iz ovog “aranžmana” izađu bez kajanja. Zajedničko svim “zajmodavcima” je očekivanje da im pozajmljeni novac bude vraćen, kaže klinički psiholog Ljiljana Bankovački. Ali, kako primećuje sagovornica “Života plus”, praksa pokazuje da to nije uvek slučaj.

– Ukoliko pozajmljujemo bližnjima, uglavnom znamo u kakvom su finansijskom problemu i kolika je šansa da nam pozajmljeni novac vrate. Naravno, nekad se desi da ne procenimo dobro. Neki ljudi se vode i time: “Ko će kome ako ne svoj svome (pozajmiti, oprostiti)?” i tu može da bude zamka. Većini je neprijatno da odbije da pozajmi, pa prećuti i pozajmi “protiv svoje volje”. Da ne bismo upali u bilo kakvu “zamku” prilikom pozajmljivanja novca, ovaj akt treba shvatiti kao bilo koju poslovnu situaciju: ja imam novac, tebi treba novac, zato pregovarajmo – kaže psiholog.

Ali, sa bližnjima retko ko pregovara. Smejemo se zapadnjacima koji su “izgubili dušu” i potpisuju ugovore čak i sa rođenom decom, a onda se hvatamo za glavu što se kum Pera ne javlja na telefon otkad smo mu pozajmili pare. A onda odnosi zahlade da bi se na kraju potpuno prekinuli dok mi ostajemo sa gorkim ukusom u ustima i neizgovorenim pitanjem kako je moguće da se prijateljstvo prekine zbog banalne stvari kao što je novac. Naša sagovornica, ipak, upozorava da pozajmljivanje novca nije banalna situacija, a odnosi se prekidaju zbog neprijatnosti, neizrečenih očekivanja i na kraju neprihvatanja realnosti. Kako kaže, osoba bez samopouzdanja neće smoći snage da na početku kaže da ne želi da pozajmi novac, već će slagati i izmisliti razlog jer je to manje neprijatno nego direktno saopštiti istinu.

– Osobe koje su već pozajmile novac, a druga strana im ne vraća, obično razmišljaju: “Zna on da treba da mi vrati novac, zašto bih ga podsećao?”, “Ako ga pitam da mi vrati, neće se više družiti sa mnom”, “Neprijatno mi je da tražim”. Rezultat obično bude tiho udaljavanje od druge osobe: manje se čujemo, viđamo, ne pričamo više na tu temu da nikome ne bi bilo neprijatno. Sve to dalje prelazi u lažno prijateljstvo, jer sad postoji tabu tema. Često ogovaramo drugu osobu što ne vraća novac, pa ti tračevi ipak dođu do njega i naprave razdor – upozorava psiholog.

Čak i kad ne ogovaramo, ne uspevamo da zauzdamo sopstvene misli. Kreće zagledanje, nižu se pitanja: Otkud joj tako lepa nova haljina, a meni ne vraća novac? Zašto se nije odrekao cigara da vrati dug? Da li on misli da meni pare padaju sa kruške?

– Nekima su ove situacije mnogo neprijatne, pa ih radije izbegavaju i ne pričaju o tome, ali ih nervira što im prijatelj ne vraća novac. Ako ste taj tip, prihvatite da ste sami odgovorni što se nervirate. Ukoliko ste spremni na asertivnost, otvoreno ćete pitati kada osoba planira da vam vrati pozajmljeni novac, opomenuti je na rok ili saopštiti da želite svoj novac nazad – naglašava psiholog.

Dužnik, neretko, sebe pravda time da mu prijatelj ne bi ni pozajmio novac da nema i da sasvim lepo živi, pa mu ta “sića” i nije potrebna. Ali, ako vam je stalo do prijateljstva, treba da budete korektni i otvoreno kažete da nemate novac da vratite, kaže naša sagovornica.

– Možemo reći da nam treba više vremena, ali i pitati drugu osobu da li je njoj to u redu, da li se slaže ili joj je potreban novac nazad. Možemo i da se odvažimo da uzmemo kredit, plaćamo kamate i ostanemo korektni prema prijatelju, rodbini. Suština je da preuzmemo odgovornost za svoje izbore i živimo kao odrasla osoba. U svakom slučaju, potrebno je komunicirati, iskreno reći u čemu je problem i u većini slučajeva odnosi se tako ne naruše, već nastave da traju na obostrano zadovoljstvo – zaključuje psiholog.

NEKAD JE BOLjE POKLONITI

Naša sagovornica savetuje sledeće korake kad nam prijatelj zatraži pozajmicu.

– Razmislite koliko novca imate da pozajmite imajući u vidu svoje buduće troškove i želje. Moj savet je da uvek pozajmite onoliko novca koliko ste spremni da izgubite (za slučaj da vam pare ne budu vraćene).

– Budite spremni da možete da izgubite poverenje i do tada dobar odnos sa prijateljem (možete sa tim suočiti i osobu koja vam traži novac). Ovo se ne dešava kad ste spremni da se tog novca odreknete, kada “pozajmiti” pređe u “pokloniti”.

– Kažite naglas količinu novca koju možete da pozajmite (ukoliko je ona manja od željene).

– Recite rok do kada želite da vam novac bude vraćen.

– Kažite da ćete opomenuti ili “biti dosadni” ukoliko osoba ne vrati na vreme.

– Istrajte u onom što ste rekli, jer je u pitanju vaš novac (ne tražite nešto što vam ne pripada).

– Uvek imajte na umu da ste sami odlučili da pozajmite novac. Preuzmite odgovornost za svoj postupak.

– Ukoliko vam je neprijatno u ovoj situaciji, znači da ste neki korak preskočili.

SVAĐE MEĐU SUPRUŽNICIMA

Neretko, jedan supružnik želi da pozajmi novac članu svoje primarne porodice (bratu, sestri, roditeljima), a drugi se sa tim ne slaže. U toj, kao i u svim drugim životnim situacijama, treba se “staviti u cipele druge osobe”, odnosno zapitati se šta bismo mi uradili u toj situaciji, kaže naša sagovornica. – U ovom slučaju, da li biste svojim roditeljima, bratu, sestri, rekli: “Neću da ti pozajmim novac, jer se moj muž ne slaže sa tim”. U prevodu, to može da znači: “Imam, ali neću da ti dam, radije ću držati u banci, ko zna kada će meni biti potreban novac, neću da rizikujem, moram da slušam supružnika da bih mu stavila do znanja da smo mi posebna porodica” – kaže klinički psiholog Ljiljana Bankovački.

 

Autor: Marija Dedić

Izvor: Novosti.rs