Posle svake dijete obično se vraćamo na staru kilažu, često i sa nekim kilogramom više. Mnogi ljudi su očajni zbog toga i neprestano se pitaju kako rešiti taj problem? Za sam početak, biće dovoljno da smanjite porciju makar za četvrtinu i da povećate fizičku aktivnost.
Većina onih koji se pridržavaju kratkoročnih dijeta uspe da skine po nekoliko kilograma i čini im se da je cilj postignut. Međutim, kada prestanu da drže dijetu, obično im se za isto, pa čak i za kraće vreme, vraća se stara kilaža koju su teškom mukom bili izgubili. A neretko se dešava da se doda i još koji kilogram preko. Zato kratkoročne dijete nisu dobro rešenje za naše prekomerne kilograme.
Ono što je u suštini najbitnije jeste dobar plan ishrane, što će reći, možete da jedete sve, ali u umerenim količinima i po tačno određenom planu, kao i pod uslovom da ste fizički aktivni. Na ovakvim principima zasnivaju se i neke dugoročne dijete kao što je UN dijeta, koja daje odlične rezultate.
Kratkoročne dijete – stres za organizam
Svaka kratkoročna dijeta, koliko god da onaj koji je drži ima volje da smrša, predstavlja stresno iskustvo za ljudski organizam.
Ćelije trpe i pate onda kada nisu snabdevene dovoljnom količinom hranljvih materija i ako moraju da se muče kako bi ih obezbedile za sebe. Telo ulaže veliki napor da bi uspelo da sve ćelije snabde hranljivim materijama koje su u masnim naslagama uskladištene kao rezerva i koje treba transformisati u oblik koji je pogodan za ishranu ćelija.
Za razumevanje procesa mršavljenja i gojenja važno je znati da se u periodima dok traje dijeta organizam prilagođava manjoj količini hrane koja se unosi u njega, tako da telo grabi sve ono što može. Tako se troše važne rezerve hrane koje se čuvaju u organizmu, usled čega dolazi do usporavanja metabolizma.
Upravo je to i razlog zašto se nakon brzih dijeta ponovo gojimo. Naime, tada normalna količina hrane koju smo jeli pre dijete postaje pravo izobilje, s obzirom da usporeni metabolizam nije u stanju da je dovoljno brzo obrađuje, pa se taj neobrađeni višak taloži u vidu masnih naslaga, a mi se ponovo gojimo.
Nakon izvesnog vremena metabolizam ubrzava i vraća se u normalu, i ta „klackalica“ se nastavlja svakom sledećom dijetom. S obzirom da prethodnom nisu postignuti nikakvi rezultati, mnogi od nas u očaju posežu za novim dijetama, nadajući se da će u novom pokušaju uspeti. Iz takvog začaranog kruga treba što pre izaći.
Plan ishrane
Da bi se napravio plan ishrane, makar on bio i okviran, potrebno je objektivno odrediti dve stvari. Prvo, stepen sopstvene gojaznosti, a drugo – cilj. Neophodno je da unapred znamo šta tačno želimo određenim promenama u ishrani da postignemo.
Takođe, potrebno je odrediti vremenski okvir za koji će se željeni cilj ostvariti. Da bi to bilo izvodljivo moramo da budemo realni i svesni da zadatak koji smo postavili sebi možemo da postignemo jedino ako se pridržavamo plana. Sa druge strane, u pravljenju plana ne smemo preceniti sebe i ne smemo nikako da budemo prestrogi prema sopstvenim zahtevima i potrebama u ishrani.
Prvo i osnovno: smanjite porciju!
Najvažnije je da smo svesni šta i koliko jedemo. To znači da treba izbegavati jedenje „s nogu“ i na brzinu, ili uz tv i monitor. Mnogi ljudi jednostavno ne registruju ono što pojedu ovako usput, i tu itekako greše. Primera radi, 100g suncokretovih ili bundevinih semenki ima više od 560 kalorija, 100g čokolade oko 530 kcal, a ako čokolada sadrži lešnike i punih 600 kcal. Zato, za početak je najbitnije smanjiti porciju, bar za četvrtinu i povećati fizičku aktivnost.
Budite svesni svojih navika
Verovatno ste već bili u prilici da od neke gojazne osobe čujete rečenice tipa: „Ja ne znam šta mi se dešava, jedem manje od svih mojih ukućana, a vidi me na šta ličim“ ili „Ja se gojim i od vode“.
Međutim, na ovaj način ljudi u stvari obmanjuju sami sebe, pokušavajući da skinu sopstvenu odgovornost za svoju gojaznost. Takve osobe su često u stanju da za svoju gojaznost okrive loš metabolizam, genetiku, naročito ako u porodici već imaju nekog gojaznog, tempo života i sl.
I najzad, treba imati na umu da je ishrana važna za naše zdravlje, hrana je naša prirodna potreba, a da je gladovanje suštinski nespojivo sa normalnim životom. Zato je najvažnije da budemo svesni svojih navika u ishrani, da korigujemo sve nedostatke i da napravimo balans. A uravnoteženom i raznovrsnom ishranom dovešćemo metabolizam u optimalno stanje, što će nam pomoći da budemo zdraviji i vitkiji.
Autor: Dragan Antić – Mediapress.rs
