Share
Hoćemo li biti srećniji ako se odselimo u drugi grad ili u drugu državu?

Hoćemo li biti srećniji ako se odselimo u drugi grad ili u drugu državu?

Ljudi se nekako uvek sele u potrazi na nečim. Šta tako uporno traže? Posao, ljubav, novac, možda sebe? Pomaže li uvek napuštanje našeg malog kutka u potrazi za onim što žarko tražimo? Istraživanja govore da ne. Od svih velikih očekivanja, što je nekako i normalno za sve nas, zapravo, gde god da odete na kugli zemaljskoj, svuda vas čekaju slična (ne) zadovoljstva.

Moramo se ipak malo ograditi u ovoj tvrdnji jer možda neko i nađe pregršt užitaka u novom gradu, u nekoj sunčanoj dolini, u modernom kvartu ili u velikoj kući. Možda se, eto, baš tamo nalazi ono što mu je nedostajalo u monotonoj svakodnevici, gde se nikad ništa ne dešava.

Ostaje ono pitanje, da li ste, kad ste već zacrtali da se preselite, imali na umu baš ovaj osećaj i ovaj doživljaj?

Bez obzira selite li se prvi put iz roditeljske kuće ili po pedeseti put kao podstanar, sa porodicom, postavljate ona večita pitanja, na koja, hteli, ne hteli, moramo imati potpuno spremne odgovore, bar na ona osnovna pitanja:

  • – Da li želim ili da li moram da se odselim?
  • – Da li ću moći finansijski da pokrijem sve izdatke?
  • – Kako ću sve organzovati i pripremiti?
  • – Ko će mi pomoći?

Prvi utisci

Prođu tako godine, a vi pamtite, kao da je bilo juče, kad ste iznosili torbe i kutije iz kamiona i slagali ih po stepenicama, po ćoškovima i danima raspakivali stvari. I da li je posle svega, ona poslovica “trava je zelenija s druge strane”, tačna?

Kako da ne, neko vreme uživate u novom okruženju, u šetnji parkovima, blizini plaže ili jezera. Oduševljavate se zoološkim vrtom, organizacijom metroa, javnim službama, bibliotekom. No, tada otkrijete da nemate tako puno vremena za sve spomenuto – dani dobijaju svoj oblik, vozite se svakog dana do i sa posla, navikli ste već na okruženje, saobraćajne gužve su redovna pojava… više vas okolina ne oduševljava kao prvih dana. Da, navikli ste se.

I to je taj psihološki fenomen koji smo svi iskusili – postepeno uzimamo sve oko nas zdravo za gotovo i prestanemo da primećujemo ono što nam je nekada bilo novo i uzbudljivo.

Šta se dogodilo sa našom potragom za boljim životom? Jesmo li uspeli? Da li je naš život dobio novi smisao (tako se kaže) i jesmo li se napokon zadovoljni ili opet pakujemo kofere i idemo dalje? Na postizanje životnog zadovoljstva utiče, pored mesta stanovanja, još barem desetak činilaca. Da li nas je preseljenje zadovoljilo ili nas je privremeno odvojilo od zadovoljenja planova koje smo zacrtali?

Važno je biti spreman za promenu

Kako uopšte da znamo da li smo spremni za promenu?

Ne smemo biti neodučni. Moramo da znamo osnovni uzrok naše velike želje za promenom. A to bi bilo: znati šta očekujemo od novog okruženja – da li nas i kako selidba čini bližim ispunjenju naših zahteva i namera. I znajte da preseljenje nije lako. Preseljenje i promena (radnog mesta pogotovu) zapravo se rangiraju kao neki od najstresnijih životnih događaja.

Planiranje selidbe

Nemojte se obeshrabriti,  ali – nemojte zaboraviti da je dobro planiranje selidbe pola posla.

Ukoliko izostane faza planiranja, može se desiti da budete nesrećniji nego kad ste krenuli u čitav proces. Lako možetedoći u situaciju da se u tom novom okruženju osećate potpuno neuspešno, pitajući se šta i kuda dalje. Planiranje znači istražiti ciljeve motivacije. Bežimo li od nečega? Da li će nam novo okruženje pružiti  rešenje?

Psiholozi kažu: ma koliko fokusirali pažnju na sve detalje, nećemo napraviti tako veliku promenu koliku smo i očekivali (zato ne bi bilo loše da imate malčice manja očekivanja).

Evo nekih faktora na koje se fokusiramo tokom promene životnih uslova i okruženja, te ako se selite (ili to imate u planu u skorije vreme) ne bi bilo loše da ih zapamtite.

Predlažemo vam da, pre nego što se odlučite za selidbu, izvagate koliko svaki od sledećih faktora utiče na vaše sadašnje životne okolnosti, pozitivne i negativne. Tek onda mislite o selidbi – šta će se promeniti i u kojoj meri?

Zapamtite, promena se neće dogoditi samim činom preseljenja i promenom radnog mesta; morate naporno raditi, u kontinuitetu, kako biste promenu i održali.

  • Kvalitet života u neposrednom okruženju (komšiluk i svi ostali oblici društvenih zajednica u novom kraju ili naselju)
  • Klima
  • Blizina bilo koje vrste socijalne podrške (porodica, prijatelji)
  • Sposobnost da budete produktivni, korisni i kreativni
  • Osećaj sigurnosti i poverenja u zajednicu
  • Nivo stresa koji doživljavate u novom okruženju (briga, ljutnja, razočarenje)
  • Broj negativnih iskustava naspram pozitivnih
  • Sposobnost samostalnih izbora, postizanja ciljeva i postizanje  samopouzdanja
  • Bolji zdravstveni uslovi (aerobik centri, wellness i ostali vidovi zdravstvenih blagodeti)
  • Troškovi života ( socio-ekonomska stabilnost i sigurnost zaposlenja)
  • Usklađivanje vrednosti novog okruženja i zajednice sa ličnim vrednostima
  • Pristup učenju i stalne aktivnosti na tom polju

U toku 2014. rađena su istraživanja o najsrećnijim zemljama sveta. Sedam od deset  zemalja u vrhu ove liste imaju hladnu klimu i daleko manje sunčanih dana godišnje od, na primer, jedne Kalifornije! U ove zemlje spadaju Švajcarska, Island, Danska, Norveška, Kanada, Finska i Švedska.

Bilo kako bilo, neka ste i sve istražili, uradili konačne pripreme i organizaciju selidbe, uvek postoji neki čudni razvoj događaja u vezi preseljenja.

Ponekad jednostavno moramo da udovoljimo našem avanturističkom duhu i nikakvi saveti nam neće biti bitni kada osetimo potrebu da se otisnemo u nepoznate krajeve.

 

Autor: Dragan Antić – Media Press