Share
Novi podaci Svetske zdravstvene organizacije: Sve smo depresivniji

Novi podaci Svetske zdravstvene organizacije: Sve smo depresivniji

Depresija je bolest koju karakterišu tuga, gubitak interesovanja za ljude i događaje iz okoline, a posle kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, treće je najčešće oboljenje u Srbiji. Depresija više pogađa žene, kod kojih zauzima treće mesto, dok je kod muškaraca na šestom mestu. Uzroci su razni: smrt bliske osobe, razvod i gubitak posla, neupisivanje željene škole ili fakulteta, nezadovoljstvo izgledom, svađe s prijateljem, preljube, uvrede…

U Srbiji od depresije pate 419.302 osobe, češće žene nego muškarci. Ove podatke treba da shvatimo ozbiljno jer depresija utiče na kvalitet života više od angine pektoris, astme ili dijabetesa

Ne bira godine

U pozadini svake depresije skriva se nezadovoljena potreba za ljubavlju, a može se javiti u bilo kom životnom dobu.

– Poremećaji raspoloženja u starijem životnom dobu takođe nisu retkost, ali simptomi često ostaju neprepoznati, naročito jer se depresija kod starijih često javlja kao posledica bolesti ili je u sklopu više hroničnih bolesti. To odlaže prepoznavanje depresije, pa se kasni s lečenjem, zbog čega su i prognoze lošije – kaže dr Snežana Živković Perišić, specijalista epidemiologije u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Depresija, ističe naša sagovornica, pogađa i adolescente, mlađe odrasle osobe i žene u reproduktivnom dobu, naročito posle porođaja.

– Smatra se da pet do deset odsto dece i adolescenata ima skrivene simptome depresije. Rizik od nje se povećava dva do četiri puta posle puberteta, naročito kod žena. Zabrinjava nas i podatak da je samo kod 25 odsto dece i mladih prepoznata depresija i započet neki oblik lečenja – upozorava doktorka Živković Perišić.

Prema njenim rečima, depresija nakon porođaja javlja se između druge i 26. nedelje od porođaja kod 10 do 15 odsto porodilja u Srbiji.

– Iako je prognoza postporođajne depresije povoljna, kod većine žena s ovim simptomima povećana je verovatnoća nekog mentalnog poremećaja u daljem životu – zaključuje doktorka.

3 osnovna simptoma depresije

* neraspoloženje

* gubitak interesovanja i zadovoljstva

* smanjenje energije

Ostali simptomi

* strah

* nemir

* nesanica ili prekomerno spavanje

* povlačenje u sebe

* nedostatak ili porast apetita

* seksualni problemi

* slaba koncentracija

* smanjeno samopoštovanje

* osećanje krivice

Generalno, može se reći da su to osobe u stalnoj trci za svojom željenom slikom, onim što bi oni hteli da budu. Kada se ta slika naruši, dolazi do problema.

– Reč je o dubokom osećanju nedovoljnosti, manje vrednosti i pokušaja da se sve to negira tako što na razne načine udovoljavaju ljudima oko sebe ne bi li dobili potvrdu da to, u stvari, nije tako – kaže prof. dr Milan Milić, psihijatar i psihoterapeut.

Prema njegovim rečima, čim se uđe dublje u psihološku pozadinu depresije, naročito se izdvaja nezadovoljena potreba za ljubavlju.

– Nikada u svojoj praksi nisam sreo depresivnog čoveka koji se oseća voljenim. Ali ne onoga kome kažu da ga vole, nego onoga ko to oseća – objašnjava doktor Milić.

 

Autor: Violeta Nedeljković 

Izvor: Zena.blic.rs