Share
Zašto se nadamo

Zašto se nadamo

Ljudi imaju potrebu da gledajući u budućnost i veruju da je nepovoljno stanje prolazno, privremeno, da će uslediti željeni, pozitivan rasplet, a ovo osećanje naročito se javlja početku nove godine

Kada se ljudi nalaze u nekim nepovoljnim okolnostima na koje ne mogu da utiču, ostaje im samo da se nadaju da će se nešto desiti što će okolnosti pozitivno promeniti. Onaj koji se nada manje trpi od onoga ko je izgubio nadu. Razlog je u tome što onaj koji se nada veruje da je nepovoljno stanje prolazno, privremeno, da će uslediti željeni, pozitivan rasplet.

Zato ljudska bića imaju potrebu da gledajući u budućnost osećaju osećanje nade, naročito u onim simboličnim vremenskim tačkama kakva je početak nove godine.

Životni elan i želje

Ne samo da nam osećanje nade pomaže da nešto izdržimo, već nam i daje energiju da idemo napred. Doživljaj životne energije, životnog elana ili libida, snažno je povezan sa željama. Kada ljudi nešto snažno žele i kada veruju da to mogu ostvariti, puni su životnog elana kojeg usmeravaju na ostvarenje datog cilja. Kada ljudi nešto što snažno žele povezuju sa suštinom svog bića, shvate da tu svoju želju nikada neće ostvariti, tada gube životnu energiju i postaju depresivni. Nekada je jedino nada ono što sprečava da se osoba „slomi” u egzistencijalnom smislu. A kada osoba prestane da veruje da će se na kraju ono čemu se tako snažno nada zaista dogoditi, tada nastupa beznađe, očaj sa kojim odlazi poslednja životna energija, volja za životom.

Kada nešto želimo tada je ključno pitanje da li mi možemo da učinimo nešto kako bismo svoju želju ostvarili ili ne možemo ništa da učinimo. Kada možemo, tada je u pitanju aktivna želja koja nas pokreće na akciju da je ostvarimo i da tako dođemo do zadovoljstva ili sreće. Međutim, naše ljudske moći su ograničene. Ako uporedimo našu današnju situaciju koju karakteriše veliki stepen civilizacijskog razvoja, pogled na svet koji je zasnovan na nauci i tehnologiji, sa situacijom čoveka u prvobitnim zajednicama, možemo zaključiti da se naša, ljudska moć u izuzetno povećala. Uprkos velikom napretku koji nam je omogućio da ostvarimo mnoge naše želje, da aktivno delujemo na svet i da ga nateramo da se prilagodi našim željama, naše ljudske moći su i dalje ograničene. S druge strane ove granice su „više sile”, prirodne i društvene sile koje su jače od nas i na koje ne možemo uticati.

Upravo onda kada nemamo moć da utičemo na razvoj događaja ili na sudbinu, stupa na scenu osećanje nade. Mi tada jednostavno verujemo – nadamo se – da će se stvari odvijati u skladu s našom željom. To nam daje izvesno osećanje sigurnosti da će stvari biti onakve kakvih ih želimo. Takođe, ako želimo da prestane neko neprijatno stanje, recimo neka teška bolest na čiji razvoj ne možemo puno uticati, tada nam je takođe potrebna nada kako bismo imali sliku budućnosti koja se odvija na način na koji želimo. Upravo zbog toga što i onda kada smo nemoćni i bespomoćni i kada ništa ne možemo uraditi, nada nam daje pozitivnu viziju, ona nam omogućuje takvu sliku budućnosti zbog koje želimo da živimo.

Nekada ljudi pogrešno procenjuju svoje moći da utiču na pozitivni razvoj događaja. Jedna vrsta greške jeste da imaju moć da utiču, ali oni umesto da aktivno žele i preduzmu akciju, pogrešno veruju da su nemoćni tako da se samo pasivno nadaju. Druga vrsta greške je kada ljudi u stvarnosti nemaju moć da utiču na pozitivan razvoj, ali pogrešno veruju da imaju, tako da su aktivni, gubeći energiju u aktivnostima koje ne mogu da donesu rezultat.

Lažna nada

Na lažnu nadu možemo gledati kao na statistički problem. Brojne su situacije u kojima je verovatno da će se stvari odviti na željeni način, ali je ova verovatnoća veoma niska. Primer za to bi bilo igranje igara na sreću ili klađenje na sportske rezultate. Što je osobi važnije da se dogodi pozitivan rezultat to je sklonija da se poveruje da će se baš njoj dogoditi statističko čudo. U medicini je poznata izreka: Sve bolesti su izlečive, ali nisu svi bolesnici.

Ljudi ne vole poziciju pasivnosti i zato imaju sklonost da pomažu „višoj sili”. Za vernike je to molitva Bogu da utiče na pozitivan ishod. Drugi se okreću magijskom „principu magnetizma” verujući da i sam čin snažnog željenja može da utiče na stvarnost. Kako bilo, želeti drugima da im se ostvare želje i nade jeste znak prijateljstva.

 

Autor: Zoran Milivojević

Izvor: Politika.rs