Oni što kasnije ustaju, imaju manjak pažnje i više su pospani, pokazuje istraživanje.
Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Birmingemu rad mozga se razlikuje kod spavalica i onih koji vole da ustaju ranije.
Naučnici su do ovog saznanja došli nakon što su skenirali mozgove osoba koje su noćobdije i ranoranilaca. Testiranje je vršeno u periodu od osam ujutru do osam uveče.
Rezultati su pokazali da noćobdije imaju poteškoće da ostanu budne, da imaju slabiju pažnju i da su pospanije tokom dana.
“Borba sa urođenim ritmom”
Naučnici su istraživanju podvrgli 38 osoba, među kojima su i oni koji vole da ostanu budni do kasno i oni koji mogu i vole rano ustajanje (ljudi koji idu u krevet pre 11 sati i oni koji ustaju u 6.30).
Volonterima je rađena magnetna rezonanca kako bi se pratio rad mozga, a tokom dana su zapisivali periode vremena kada bi im se prispavalo.
Jutarnji tipovi su bili manje pospani i reakcije su im bile najbolje i najbrže tokom jutarnjeg testiranja.
Suprotno od njih, noćobdije su bile najmanje pospane oko osam sati uveče.
Glavna istraživateljka Elise Fejser Čajlds sa Univerziteta u Birmingemu kaže da je noćnim pticama teško, jer se prvo bore potiv urođenog ritma ustajanja kada krenu u školu, pa kasnije na poslu.
Ona kaže da mora da postoji razumevanje za spavalice, jer im je teže da se naviknu na školu, a i na radno vreme tokom dana. “Rano ustajanje može da utiče na njihovo zdravlje i produktivnost.
Oko 40-50 posto populacije više voli kasnije da ide na spavanje i da ustaje posle 8.20.
“Tipičan dan traje od 9 do 17 sati, ali za noćobdije ovo znači manji učinak tokom jutra i pospanost tokom dana.
“Kada bi društvo moglo da bude malo fleksibilnije prema tome kako raspoložemo vremenom, mogli bismo mnogo da učinimo za naše zdravlje”.
Fejser Čajlds kaže da postoje i neka ograničenja kada je ova studija u pitanju.
Testiranje nije obuhvatilo rad mozga kasnije tokom dana, tako da drugi faktori nisu uzeti u obzir, kao što je izbor životnog stila.
Neurolog na Kraljevskom koledžu u Londonu, Alek Nesbit koji nije učestvovao u istraživanju kaže da na rad mozga utiče i unutrašnji sat.
Autori studije uradiće i dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li i koliko ostale regije mozga reaguju kod spavalica i noćobdija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu “San”.
Izvor: BBC News na srpskom
