Pojedini ljudi su preterano osetljivi od rođenja, dok na druge deluju različiti okidači kao što je trauma, loš san i ishrana, hormonalni disbalans ili stres. Trebalo bi više pažnje posvetiti svojim emocijama jer često mogu da ukažu na stvarno stanje stvari kojeg uglavnom nismo svesni.
Ukoliko hipersenzitivnost primećujete u poslednje vreme, tada njen uzrok ne mora da bude povezan sa vašim karakterom, već sa nekim spoljnim uticajima.
Kad razmišljamo o emocijama kao signalima, postaje jasno da ne postoje “dobre” ili “loše” emocije. Sve emocije su tu da nas motivišu i pomognu nam da se povežemo jedni s drugima, kaže psihoterapeut Ema Karpenter.
“Drugim rečima, imati puno emocija je zdravo, ali i normalno. Međutim, nedostatak zdravih načina da se nosite sa svojim osećanjima može da dovede do problema”, ističe ona.
Ona navodi moguće razloge zbog kojih se može javiti hipersenzitivnost.
Nedostatak sna
Ako vam nedostaje sna, može da vam bude teško da prepoznate svoje emocije ili uravnotežite svoj put kroz njih. Istraživanja su pokazala da nedostatak sna može da utiče na emocije.
Pored razdražljivosti i poremećaja raspoloženja, nesanica je povezana i sa ruminacijom, odnosno ponavljajućim misaonim procesima i preteranom zabrinutošću.
Loša ishrana
Prehrambena psihijatrija procvetala je sa razlogom, istraživanja nam govore kako hrana može da utiče na mentalno zdravlje.
Ono što jedete utiče na to kako se osećate, što opet može da utiče i na vaše opšte zdravlje. Na primer, visokokvalitetna mediteranska ishrana povezana je sa emocionalnim zdravljem, posebno kada su u pitanju žene.
Nedostatak fizičke aktivnosti
Dokazano je da redovno vežbanje pomaže kod emocionalne regulacije pružajući vam preko potreban endorfin i bistriji um.
Te vežbe ne moraju da budu energične, bitno je kretanje. To će vam svakako pomoći da bolje spavate i osećate se bolje, fizički i emocionalno.
Stres
Ako vodite stresan način života, zbog toga možete da budete osećajniji, razdražljiviji ili loše raspoloženi. Hronični stres povezan je sa osetljivošću, a posebno sa besom.
Velike životne promene
Neka životna iskustva mogu da uzrokuju hipersenzitivnost. Velike promene u životu, problemi u odnosima ili gubitak posla, pandemije i druge okolnosti mogu da imaju veliki uticaj na to kako se osećamo.
Tuga i trauma
Kada se u vašem životu dogodi neka tragedija, vaše emocionalno blagostanje može da bude dovedeno u pitanje.
Istraživanje ukazuju na to da su ljudi pojačali emocionalne reakcije posle neke traume, uključujući seksualni napad, fizički napad, automobilske nesreće, ozbiljne bolesti ili povrede, ali i razvod ili otkaz.
Emocije poput straha, srama, krivice, besa i tuge obično su izrazito visoke posle traume iz jasnih razloga.
Hormonska neravnoteža
Bilo da je reč o PMS-u, trudnoći ili bolestima povezanim sa štitastom žlezdom, jasno je da hormoni imaju velik uticaj na našu emotivnost.
Depresija
Usled razvoja depresije ponekad dolazi i do hipersenzitivnosti, u kojoj se postupci drugih ljudi tumače kao usmereni protiv nas.
Prvo što bi trebalo da uradite, ako imate i druge simptome depresije, jeste da se obratite stručnjaku kako bi sa njim analizirali situaciju i dobili pomoć.
Genetika
Studije su takođe ukazale na to da je emocionalno funkcionisanje nasledno, što znači da ćete sklonost ka emotivnosti delimično dobiti od svojih roditelja ili predaka.
Neka istraživanja su pokazala da ljudi koji su preterano osetljivi mogu da imaju drugačiju “hemiju” mozga.
Izvor: Originalmagazin.com
