Share
Važnije je jedno ‘kako si?’ od 1.000 saveta kako da budeš

Važnije je jedno ‘kako si?’ od 1.000 saveta kako da budeš

Malo ko poslednjih meseci nije bio napet i na ivici u pojedinim momentima, a posebno izazovan je bio period za one čije je mentalno zdravlje već bilo ugroženo. Ali sa završetkom izolacije problemi nisu prestali, naprotiv, posttraumatski period često ume da bude još opasniji i sada je naročito važno da se okrenemo jedni drugima, naučimo da se bolje razumemo, podržavamo i da nikada ne zaboravimo na one kojima bi jedna topla reč i podsetnik na to koliko su važni i kakvu podršku imaju mogli da naprave životnu razliku…

Kada je ceo svet bio u izolaciji, svi su trpeli, a posebno je bilo teško onima koji su već iscrpljeni svakodnevnom borbom sa sopstvenim demonima.

Nažalost, te borbe često se dešavaju nama pred očima, a mi o njima ne znamo ništa. Razloga za to je mnogo – zbog brzog tempa života previše smo fokusirani na sebe, često i na puko preživljavanje, pretrpani smo obavezama – od kojih smo neke i sami sebi nametnuli da skrenemo misli sa onog što nas zaista muči – i teško nam je da primetimo da i drugi ljudi pate, posebno jer veliki broj njih ulaže nadljudske napore da prikriju svoje probleme.

A i za to postoji veliki broj motiva – od želje da se izbegne stigmatizacija ljudi sa mentalnim bolestima do težnji da ne otežavaju dodatno osobama koje su im drage, računajući da svako vodi svoju borbu. Previše pričamo, a premalo razgovaramo. I ako ni za šta drugo, ova kriza u kojoj se ceo svet našao mogla bi da nam posluži za resetovanje odnosa prema sebi i prema drugim ljudima.

Jasno je sada da ništa na ovom svetu nije važnije od zdravlja, zbog toga je cela planeta na nekoliko meseci stala – i kao što smo se borili protiv širenja virusa, hajde da se udružimo i borimo se za mentalno zdravlje svih nas.

Počnimo od toga što ćemo jednako brinuti i o sebi i o drugima.

Mentalno zdravlje i reč stručnjaka

Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) smatraju da je moguć veliki porast broja mentalnih bolesti u narednom periodu pošto su mentalno zdravlje i blagostanje društava snažno pogođeni krizom.

Ranjive grupe su razni društveni slojevi, uključujući decu i mlade izolovane od prijatelja, kao i zdravstvene radnike. U više zemalja, pokazuju istraživanja, zabeležen je porast broja ljudi koji pate od anksioznosti i depresije, u porastu je i porodično nasilje, dok među onima koji traže psihološku pomoć ima sve više zdravstvenih radnika.

– Sada je period latencije, mirovanja, kada ljudi pod uticajem stresa i lučenja adrenalina i kortizola nekako uspevaju da suzbiju simptome i drže se pod nekom vrstom kontrole. Tek treba da dođe do eksplozije raznih poremećaja – smatra profesor Žarko Trebješanin, dok je psiholog Dragana Ćupurdija nešto optimističnija:

– Smatram da nijedan virus ne može da promeni nešto što vučemo iz detinjstva ili porodice, nešto što se prenosi generacijama, način komunikacije, naša shvatanja života. U suštini, može biti manjih promena kod svakog, a interesantan je osvrt eminentnog stručnjaka koji je rekao da su nakon španske groznice ljudi počeli više da vode računa o higijeni. Najverovatnije da će i nakon virusa korona ljudi početi više da vode računa o higijeni, ali ne verujem da će korona mnogo da promeni život. Najbolji način da se kriza prebrodi svakako je razgovorom sa psihoterapeutima i važno je da, ukoliko vi ili neko ko vam je blizak osećate tegobe, ne odlažete da se obratite stručnjacima.

Razbijanje zabluda

Mentalne bolesti često sa sobom nose stigmu koja je stručno nazvana sanizam i predstavlja diskriminaciju i ugnjetavanje mentalnih osobina ili stanja koje neko ima ili je ocenjeno da ima, te može se odnositi na mentalni poremećaj ili kognitivno oštećenje.

I baš kao rasizam ili seksizam, ono je oblik opresije i diskriminacije. A upravo mentalne bolesti sa sobom nose veliki broj zabluda, koje je veoma važno razbiti, što je najbolje učiniti edukacijom.

A ovo su najčešće predrasude kada je u pitanju mentalno zdravlje:

Ako neko ima mentalnu bolest, on je lud

Vrlo je jednostavno – mentalna bolest nije ludilo. Osobe sa mentalnim oboljenjima su samo ranjive, imaju bolest koja je izazovna – ali ne razlikuje se mnogo od toga da neko ima, recimo, dijabetes. Iako simptomi mentalnih bolesti mogu izmeniti nečije razmišljanje i uticati na raspoloženje i doživljaj realnosti – to je samo znak da je u pitanju ljudsko biće koje je podložno bolestima kao i bilo koje drugo i da je potreban lek.

Ljudi sa mentalnim bolestima su nasilni i opasni

Poslednjih godina u medijima su se pojavljivali tragični slučajevi masovnog nasilja, a često su bili okarakterisani kao dela „mentalno obolelih“ osoba. A istina je da mržnja nije mentalno oboljenje. Statistika kaže da su svega pet odsto nasilnih krivičnih dela u Sjedinjenim Američkim Državama počinile osobe sa ozbiljnim mentalnim problemima. Istina je da su ljudi sa mentalnim oboljenjima mnogo češće žrtve nasilja nego što su nasilnici. Ne postoji razlog plašiti se nekoga ko ima mentalno oboljenje.

Ljudi sa bipolarnim poremećajem imaju promene raspoloženja

Bipolarni poremećaj ne uzrokuje promene u ponašanju, već cikluse koji traju nedeljama, pa i mesecima. Mnogi neoprezno vremenske prilike opisuju kao bipolarne, a time degradiraju ozbiljnost stanja i utiču na jačanje zabluda u vezi sa ovim poremećajem. Oboleli od bipolarnog poremećaja imaju epizode manije (mnogo energije, brze misli, ne mogu da spavaju, imaju gomilu novih ideja…) i depresije (bezvoljnost, tuga, suicidne misli, nisko samopouzdanje, nemogućnost fokusiranja itd). Ovi ekstremni talasi se smenjuju, ali ne u trenutku.

Posttraumatski stresni poremećaj se javlja samo posle ratova

PTSP ne doživljavaju samo ljudi koji su direktno iskusili rat i nije rezervisan samo za vojnike, kako se nekada verovalo. Bilo ko može oboleti od posttraumatskog stresnog poremećaja. Žrtve silovanja ili seksualnog napastvovanja, žrtve porodičnog nasilja, oni koji su preživeli prirodne katastrofe, svako ko je izgubio blisku osobu, čak i oni koji se nikada nisu direktno suočili sa nasiljem, ali su prisustvovali nasilju nad drugima… Simptomi uključuju trenutke retrospekcije samog događaja, noćne more, napade panike, pa čak i razvijanje opsesivno-kompulsivnog poremećaja, jer na taj način imaju utisak da mogu da kontrolišu ponovno vraćanje tog događaja (npr. osoba veruje da ukoliko 10 puta uključi i isključi svetlo pre napuštanja kuće, izbeći će da joj se desi saobraćajna nesreća, odnosno ukoliko to ne učini, povećava rizik da se ona ponovi).

Psihijatrijski lekovi su loši

Ljudi često veruju da bi uzimanjem psihijatrijskih lekova koji su im prepisani naudili sebi. Ili veruju da su ovi lekovi samo „pilule za sreću“ i „lako rešenje” za one sa mentalnim obolenjima, koji na taj način izbegavaju suočavanje sa pravim problemom. Ali to je neistina. Kao kada je reč o bilo kom drugom medicinskom problemu, i mentalna bolest je samo bolest. I za mnoge obolele lekovi su neophodni, kao što dijabetičari moraju da uzimaju insulin da bi preživeli. Za druge, poput onih sa blagim simptomima depresije, anksioznosti ili poremećaja pažnje, lekovi mogu pomoći da se simptomi umanje kako bi mogli neometano da funkcionišu. A redovna terapija lekovima u kombinaciji sa psihoterapijom može drastično da poboljša kvalitet života.

Traženje pomoći može pogoršati stanje

Svima koji imaju mentalnu bolest teško je da o tome progovore, često upravo jer ih okolina ne razume i odbacuje, te smatraju da je to rezultat „razmaženosti“, „slabosti“ i „ličnosti“. A onaj ko može da ustane i hrabro kaže da boluje od depresije, anksioznosti ili nečeg drugog, već je dovoljno jak i napravio je prvi korak ka izlečenju. Razgovorom o mentalnim bolestima pomažete da se otkloni stigma, podižete svest i jačate – i sebe i druge. Zajedno smo nezaustavljivi!

Neka znaju da ti je stalo

Nekada nije lako naći prave reči da se obratimo onima kojima je teško. Da bismo vam olakšali, u saradnji sa jednom od najvećih komunikacionih platformi na svetu, Viberom, magazin Original i fantastični kreativni tim Ivica i Majica pripremio je stikere – jer jedna slika vredi više od 1.000 reči.

Stikeri su dostupni za preuzimanje na ovom linku, a svi koji ih preuzmu postaće deo “Ti si Original” zajednice na Viberu.

Podsetite drage ljude da ste tu za njih i izmamite im osmeh.

 

Izvor: Originalmagazin.com