Share
Kako radi mozak?

Kako radi mozak?

Znamo koliko je važan, ali da li smo dovoljno upućeni u to kako radi, šta mu je potrebno i kako mu možemo pomoći? Otkrivamo vam najbitnije karakteristike mozga i kako da vas što bolje služi celog života.

Mozak je taj koji u našem telu ima moć da kontroliše sve, da pritiska osigurače i prekidače, i čini ono najvažnije – omogućava nam da budemo svesni, da razmišljamo, zamišljamo, sanjamo, volimo, smejemo se, šalimo i činimo milijardu drugih stvari koje ostale vrste ne mogu.

Ljudi imaju ubedljivo najveći mozak u odnosu na veličinu tela među svim sisarima.

Mozak slona je na primer fizički veći od ljudskog, ali on zauzima samo 0,15% njegove telesne mase, dok ljudski mozak čini 2% ukupne telesne mase. U mozgu se nalazi oko 100 milijardi neurona, ali oni čine samo 10% mozga.

Oko 75% mozga čini voda. Leva strana mozga (leva hemisfera) kontroliše desnu stranu tela, a desna strana mozga (desna hemisfera) kontroliše levu stranu tela.

Postoji mit da čovek ne koristi jedan deo mozga, što uopšte nije tačno.

Mi koristimo ceo mozak, samo što njegove različite delove koristimo u različito vreme. Da nam nije potreban ceo mozak, evolucija bi se pobrinula da razvijemo neki manji.

Iako čini samo pedeseti deo naše ukupne telesne težine (težak je oko 1,5 kg), naš mozak troši oko 20% kiseonika i 25% glukoze (šećera) iz krvi!

To već dovoljno govori o njegovom značaju za funkcionisanje celog tela. Kada se prekine dotok krvi do mozga, osoba izgubi svest nakon 8–10 sekundi, a bez kiseonika mozak može opstati samo 4–6 minuta.

Zato je veoma važno obezbediti mozgu dovoljno kiseonika, disati pravilno i duboko i biti što češće na svežem vazduhu.

Starenje naravno utiče na sposobnost mozga da se izbori sa preopterećenjem, ali mi ipak možemo mnogo toga učiniti da sprečimo ili makar usporimo propadanje moždanih funkcija.

Anatomija mozga

LOBANJA: Budući da mozak ima čvrstinu tvrdo kuvanog jajeta, mora da bude zaštićen lobanjom, čak i na rođenju (na rođenju se lobanja sastoji od savijenih ploča da bi telu omogućila prolazak kroz porođajni kanal, a kasnije se te ploče, nakon rođenja, spoje i kalcifikuju).

PRODUŽENA MOŽDINA: Povezana s kičmenom moždinom, ona je odgovorna za kontrolisanje mnogih nevoljnih funkcija kao što su disanje, varenje i otkucaji srca.

MALI MOZAK: Odgovoran je za koordinaciju mišića, reflekse i ravnotežu.

VELIKI MOZAK: Većina naših moždanih funkcija smeštena je u kori velikog mozga ili spoljnom sloju velikog mozga. To je proizvodna traka na kojoj se sastavljaju ljudske misli.

LEVA HEMISFERA: Upravlja konkretnim sposobnostima: govorom, pisanjem, jezikom i računanjem.

DESNA HEMISFERA: Upravlja našim moćima zamišljanja: snalaženjem u prostoru, muzičkim sklonostima i intuicijom.

ČEONI REŽANJ: Upravlja planiranjem, karakterom, ponašanjem i osećanjima. Ova oblast omogućava nam da razdvojimo dobro od lošeg i da mislimo apstraktno.

TEMENI REŽANJ: Najuže je povezan s dodirivanjem i pokretanjem udova – to je njihova veza s potiljačnim režnjem gde su smešteni govor i razumevanje govora.

POTILJAČNI REŽANJ: Kontroliše vid.

SLEPOOČNI REŽANJ: Smešteni s obe strane mozga u visini ušiju, ovi delovi obrađuju zvuk, a odgovorni su i za kratkotrajno pamćenje.

NEURONI: Mi imamo 100 milijardi neurona u mozgu, a svaka od tih nervnih ćelija sadrži deliće informacija koje treba da prenese drugom neuronu da bi telo pravilno funkcionisalo. Neuroni sadrže informacije, ali ako nemaju komunikaciju s drugim neuronima, one su bukvalno beskorisne. Tada na scenu stupaju ivice neurona, koje se zovu dendriti. One primaju “lopte” koje upućuju neuroni i komuniciraju s drugim neuronima, šaljući ih dalje.

NEUROTRANSMITERI: Oni su hemijski kuriri u mozgu – nalik na loptu koja biva bacana tamo-amo. Kada se neuron aktivira, neurotransmiteri zazvone da bi pomogli da se pošalju ili prime informacije. Neurološke poremećaje često izaziva greška nastala između neurotransmitera – ako neki od njih ne može da prenese jedan deo informacije do nekog drugog, onda ne znate kako da završite određeni zadatak. Prirodno opadanje funkcija određenih neurotransmitera smatra se odgovornim za nastanak demencije i depresije.

TALAMUS: Mnogo različitih delova mozga “prolaze” kroz njega. Talamus dobija senzorne informacije iz kičme, a zatim naštimava vaše pokrete pre nego što ih i načinite. Problemi s talamusom mogu rezultirati drhtavicom ili tremorom.

LIMBIČKI SISTEM: Ovo nije struktura, već niz puteva u koje su inkorporirane različite strukture duboko u mozgu, kao što su hipokampus i amigdala, najstariji deo mozga.

 

Izvor: Topzdravlje.rs