Share
Kako prepoznati zavisnost od društvenih mreža?

Kako prepoznati zavisnost od društvenih mreža?

Većina ljudi u današnje vreme koristi neku od društvenih mreža, ili više njih, bez obzira na to o kojoj starosnoj grupi se radi. Sa ekspanzijom pametnih telefona, njihova upotreba je postala još rasprostranjenija. Međutim, to ujedno znači i da je pristup društvenim mrežama na samo jedan klik od nas, čime smo predisponirani i za razvijanje zavisnosti od istih.

Prekomerna upotreba društvenih mreža u svakodnevnom životu može kod nas stvoriti potrebu za kompulsivnim, besciljnim prelistavanjem koje nam oduzima značajan deo vremena, kao i takozvani strah da ćemo nešto propustiti ako nismo non-stop online. To se dalje može negativno odraziti na koncentraciju i pažnju, kvalitet sna, zanemarivanje prioritetnijih obaveza, socijalne interakcije u realnom svetu, te, u krajnjem, i na povišenu anksioznost i depresivna stanja.

Šta je to što može uticati na razvijanje ove vrste zavisnosti?

Kako bi tvorci društvenih mreža od njih i profitirali, one su dizajnirane tako da privlače i održavaju našu pažnju, kako samim izgledom, tako i sadržajem i mogućnostima koje nam nude. Napravljene su, dakle, tako da stimulišu lučenje dopamina (hormona sreće), kao pozitivno potkrepljenje kada se na ovaj način ostvaruju interakcije, dobijaju lajkovi, komentari, pratioci i slično. Međutim, bitno je znati da je to potpuno isti mehanizam koji postoji kod različitih oblika zavisnosti – kod kockara, pušača, korisnika psihoaktivnih supstanci. Što je potkrepljenje češće, to će ono na određeni broj osoba uticati tako da sve više i više vremena provode na društvenim mrežama, da se trude oko objava kako bi dobili što više lajkova i komentara, da bi bile što više puta podeljene. Tačnije, život počinje da se vrti oko toga kako će se prikazati na društvenim mrežama, što se može štetno odraziti na druge segmente života.

Takođe, bitna stavka zavisnosti od društvenih mreža je potreba da se uvek bude u toku sa onim što se dešava u virtuelnom prostoru, u čijoj srži je strah od propuštanja nečeg. Osoba kod koje postoji ovaj strah ima potrebu da momentalno proverava i odgovara na svaku notifikaciju, plašeći se da ne bude izostavljena iz nečeg, da ne propusti poziv na neki događaj, neku diskusiju ili trač u nekoj grupi, da nekome ne odgovori na komentar ili da joj ne promakne da da svoj na objave drugih ljudi, i slično.

Ono što dodatno može pothranjivati zavisnost jeste upotreba društvenih mreža u svrhu odbrambenog mehanizma – da bi se osoba zaštitila od usamljenosti, dosade, anksioznosti, depresije. U ovom slučaju, to su, dakle, problemi koji postoje primarno u odnosu na zavisnost. Tako se ova osećanja potiskuju, negiraju, maskiraju, guraju pod tepih – gde se, zapravo, usložnjavaju. Društvene mreže imaju svojih prednosti, ali nisu, niti ih treba posmatrati kao trajnu zamenu za neposredan kontakt, oči u oči.

Koji su pokazatelji zavisnosti od društvenih mreža?

Posvećivanje više vremena i pažnje aktivnostima na društvenim mrežama nego neposrednim socijalnim interakcijama. Osoba postaje sve više povučena, izolovana. Čak i kada je u društvu, ima potrebu da stalno proverava društvene mreže i glavni fokus je na njima. Teme o kojima najčešće priča su: koga je zapratila i ko je nju zapratio, ko joj je lajkovao i komentarisao slike, šta je ko od influensera objavljivao, i slično.

Zapostavljanje obaveza. Usled straha od propuštanja, počinju da trpe obaveze vezane za školu, fakultet, posao, porodicu. Osoba zapostavlja i svoje hobije, postaje ,,rob’’ društvenih mreža, koje počinju da budu prioritet. Ona je stalno u povišenoj napetosti, anksioznosti, stresu, i iščekuje dešavanja u virtuelnom svetu.

Upuštanje u rizična ponašanja. Osoba prihvata takozvane izazove koji kruže društvenim mrežama, ne bi li dobila što više potkrepljenja – lajkova, komentara, deljenja. Izazovi mogu biti i životno ugrožavajući, bazirati se na uznemiravanju drugih ljudi, vršnjačkom nasilju, zlostavljanju životinja. Takođe je trend da se mladi na društvenim mrežama ,,hvale’’ šta i koliko su popili, da se snimaju tokom vožnje, i slično.

Oslabljena pažnja i koncentracija. Potreba da se stalno bude u toku sa novim objavama i informacijama na društvenim mrežama može delovati preplavljujuće na mozak, usled čega postaje nemoguće fokusirati se na neku drugu aktivnost duže od nekoliko minuta. Takođe, notifikacije koje stalno stižu prekidaju misaoni tok i fokus se premešta na njih i onda kada osoba uspe da se usredsredi na nešto drugo, recimo kada uči. Zbog toga može trpeti i kvalitet sna ukoliko osoba odlazi na spavanje sa telefonom. Tako izostaje vreme u kom je osoba sama sa sobom jer joj je nezamislivo da bude offline, a koje je veoma važno za ,,punjenje baterija’’. To se dalje odražava na sveukupnu mentalnu iscrpljenost. Ovde je bitno skrenuti pažnju i na fenomen ,,fantomske vibracije’’, kada se osobi priviđa da telefon zvoni/vibrira zato što stalno to i iščekuje.

Osećaj intenzivne emocionalne preplavljenosti kada je baterija telefona na izmaku. Osoba se oseća užasnuto, preplavljeno anksioznošću, panikom, besom kada nema mogućnost da napuni telefon, kada ostane bez signala ili se desi neki kvar, isto kao kada, recimo, pušač ostane bez cigareta.

Da li prepoznajete sebe u nekoj od ovih stavki? Da li ste i šta pokušali da učinite kako biste rešili problem? U narednom tekstu moći ćete da pročitate savete kako da prevaziđete ovu vrstu zavisnosti.

 

Autor: mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i KBT savetnik

Izvor: Vaspsiholog.com