Share
Svetski dan borbe protiv AIDS-a: Od ključne važnosti testiranje

Svetski dan borbe protiv AIDS-a: Od ključne važnosti testiranje

Od ključne važnosti je da svi koji su imali rizične kontakte što pre saznaju svoj HIV status testirajući se, uprkos situaciji izazvanoj pandemijom korona virusa, ukazala je danas Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (USOP).

„Izuzetno je važno da oboleli od HIV-a i osobe u riziku od infekcije nastave da kroz postojeće i nove programe dobijaju svu podršku koja im je neophodna: od savetovanja, unapređenja lečenja, dostupnosti nege i borbe protiv stigmatizacije“, saopštila su udruženja povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv AIDS-a, koji se ove godine obeležava pod sloganom „Globalna solidarnost, zajednička odgovornost“.

Udruženja su podsetila da je u borbi protiv HIV-a učinjen veliki napredak, ali da borba još uvek nije gotova, te da je neophodno dalje unapređenje dostupnosti najefikasnijih terapija i širenje svesti o važnosti ranog otkrivanja HIV statusa.

„Ono što posebno zabrinjava je dalja stigmatizacija obolelih od HIV-a ne samo od strane dela zajednice već i kroz zakonodavne akte, zatim propise i regulative pojedinih institucija, kao i u radu zdravstvenih radnika zbog kojih su HIV pozitivne osobe i dalje diskriminisane“, navodi se u saopštenju.

USOP je uputio poziv da se što više ljudi da se testira na HIV i da tako provere svoje zdravlje.

„Kada je u pitanju ova infekcija izuzetno je važno da se ona otkrije na vreme i da se odmah počne sa lečenjem i upotrebom terapije kako bi se očuvalo zdravlje, a ukoliko je već narušeno da bi se stabilizovalo. Sa HIV-om se danas živi i ukoliko se infekcija otkrije na vreme i odmah počne sa lečenjem osobe koje je imaju mogu normalno da prožive ljudski vek“, ističe se u saopštenju Unije.

Testiranja i savetovanja su besplatna, dobrovoljna i poverljiva odnosno nije potreban nikakav identifikacioni dokument, lični podatak ili zdravstvena knjižica.

Organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om su istakle da se HIV ne može preneti socijalnim kontaktom, radom i druženjem sa HIV pozitivnim osobama, već isključivo rizičnim ponašanjem.

Zatražena je izmena odluka da izmena člana 250. Krivičnog zakonika koji reguliše kazne za one koji svesno prenose HIV virus, a koji po oceni udruženja „direktno stigmatizuje i diskriminiše osobe koje žive sa HIV-om“.

„Da bismo postigli da sve HIV pozitivne osobe postanu zdravije bez mogućnosti prenosa infekcije na druge potrebno je da im pre svega država omogući uslove za normalan život, kontinuirano i kvalitetno lečenje i dijagnostiku, da im kao društvo stvorimo okruženje bez stigme i diskriminacije, kao i da im kao zajednica pružimo podršku u svakodnevnom životu“, navodi se u saopštenju.

Ukazano je da glavnu ulogu u svemu tome ima i usluga Parnjačko savetovanje koju je kreirao USOP, a koje podrazumeva da osobe koje žive sa HIV-om pružaju podršku novoinficiranim osobama.

USOP očekuje da će važnu ulogu Parnjačkih savetnika u zaustavljanju širenja HIV-a prepoznati i donosioci odluka u Srbiji te da će se ta vrsta usluge kao vid pozitivne prevencije i kao usluga koja može da dovede do zaustavljanja širenja infekcije, oboljevanja i umiranja od AIDS-a naći svoje mesto u programskom finansiranju u republičkom budžetu za 2021. ili 2022. godinu.

Upućen je apel nadležnim državnim organima da obezbede redovnu dijagnostiku za praćenje toka lečenja HIV pozitivnih pacijenata, kao i da se osavremeni antiretrovirusna terapija kojom se leče HIV pozitivne osobe.

Proces registracije četiri nova antiretrovirusna leka je završen i oni bi trebali da se nađu na listi lekova koji se izdaju na teret Fonda za zdravstveno osiguranje.

U svom obraćanju povodom Svetskog AIDS dana, 1. decembra 2020. godine, generalna direktorka UNAIDS-a je rekla da pandemija COVID-19 preti da naruši napredak koji je svet postigao u zdravstvu i razvoju tokom poslednjih 20 godina, uključujući postignuća u odgovoru na pandemiju uzrokovanu HIV-om – kaže se u Saopštenju Crvenog krsta.

Danas se više od 12 miliona ljudi inficiranih HIV-om još uvek ne leči, a 1,7 miliona ljudi zarazilo se HIV-om tokom 2019. godine jer nisu imali pristup osnovnim uslugama. Istakla je i da se moraju se u potpunosti poštovati ljudska prava žena i devojke, a kriminalizacija i marginalizacija homoseksualaca, transrodnih ljudi, osoba koje se bave seks radom i osoba koje se drogiraju moraju prestati. Zaključila je da će samo globalna solidarnost i zajednička odgovornost pomoći da se pobedi koronavirus, zaustavi pandemija uzrokovana HIV-om uz garantovanje prava na zdravlje za sve.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 20. novembrom 2020. godine, u Republici Srbiji su registrovane 4123 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 2047 osoba obolelo od AIDS-a, dok je 1159 osoba umrlo od AIDS-a, a još 121 osoba inficirana HIV-om je umrla od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (98% svih slučajeva registrovanih tokom 2020. godine), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima, kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om (85%), tako i među obolelima (60%) i umrlima od AIDS-a (50%). Među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar 2020. godine bilo je 17 puta više muškaraca u odnosu na žene.

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno žive 2843 osobe kojima je dijagnostikovana HIV infekcija, a procenjuje se da u našoj zemlji još 400 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno i poverljivo, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, i da identifikuje lične mogućnosti za preveniranje inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da odmah po dijagnostkovanju započnu lečenje HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Zahvaljujući terapiji HIV infekcija je hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

Epidemiološka situacija u svetu i Evropi

Pandemija uzrokovana HIV-om je i dalje glavni javno-zdravstveni globalni izazov, koja je do sada odnela skoro 33 miliona života, dok je skoro 76 miliona ljudi bilo inficirano. Međutim, sa sve većim pristupom efikasnoj prevenciji, dijagnostici, lečenju i nezi osoba inficiranih HIV-om, uključujući i oportunističke infekcije, HIV infekcija je postala hronično zdravstveno stanje koje omogućava ljudima koji žive sa HIV-om da vode dug, produktivan i zdrav život.
Procenjeno je da je na kraju 2019. godine 38 miliona ljudi živelo sa HIV-om. Kao rezultat zajedničkih međunarodnih napora da se odgovori na ovu pandemiju, pokrivenost uslugama se neprestano povećava. U 2019. godini 68% odraslih i 53% dece koja žive sa HIV-om u svetu je primalo doživotnu antiretrovirusnu terapiju (ART). Velika većina (85%) trudnica i dojilja koje žive sa HIV-om takođe je na ART, koji ne samo da štiti njihovo zdravlje, već obezbeđuje i sprečavanje prenosa HIV-a na njihovu novorođenčad – kaže se u Saopštenju Crvenog krsta povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv HIV-a.

Šta je HIV, a šta AIDS?

Vrlo je bitno znati razliku između HIV virusa i side. Ova dva pojma su usko povezani, ali su u suštini dve različite stvari.

HIV virus je virus humane imunodeficijencije, koji se prenosi najčešće seksualnim putem, preko zaražene krvi ili sa zaražene majke na dete. Bitno je znati da se virus ne može preneti uobičajenim socijalnim kontaktima, kao što je dodir, a isto tako ne može da se prenese kapljično.

Sida, odnosno AIDS, je sindrom stečene imunodeficijencije i predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma HIV virusom. Osobama koje imaju sidu imuni sistem opada i slabi, što ih čini podložnim raznim infekcijama i tumorima.

Osobe zaražene HIV virusom nemaju sidu i do njene pojave može da prođe dosta dug vremenski period, obično je to period od dve do deset godina. Nažalost još uvek ne postoji lek koji može da izleči sidu, niti vakcina koja bi je sprečila. Ali, postoje antiretroviralni lekovi koji mogu da produže period trajanja infekcije HIV-om i odlože ulazak u poslednji stadijum infekcije, stadijum side. Pojedinci koji su HIV pozitivni i koriste određenu terapiju, mogu normalno da nastave sa svojim životima, a period trajanja infekcije nekad može da se produži i na pedeset godina.

Diskriminacija nije rešenje

Iako je 21. vek, o HIV virusu prosečan čovek jako malo zna. To je razlog što se HIV pozitivne osobe često susreću sa raznim oblicima diskriminacije, pa čak i nasilja. Najčešći razlog diskriminacije je taj što ljudi veruju da se virus prenosi bilo kakvim kontaktom.

HIV pozitivnim osobama su često uskraćena osnovna ljudska prava, pravo na osnovno i srednje obrazovanje, odbija im se pružanje medicinske nege, odbija se stavljanje obolelih osoba na listu za transplantaciju organa, psihički i fizički se maltretiraju, često nisu u mogućnosti da se zaposle ili dobijaju otkaz kada se sazna za njihovo stanje, HIV pozitivni zatvorenici se izoluju i stavljaju u karantin, porodica i okolina ih odbacuju, itd.

Zbog toga je bitno napomenuti da se HIV virus ne prenosi rukovanjem, zagrljajem, ljubljenjem, korišćenjem istog pribora za ručavanje, korišćenjem istog peškira koji je prethodno koristila zaražena osoba, jelom hrane koju je spremila zaražena osoba, itd. Kao i da obolelila treba pružiti podršku. Stigmatizacija i diskriminacija dovode do straha, a strah dovodi do toga da ljudi ne žele da se testiraju, boje se da traže pomoć, a to sve vodi ka širenju ove bolesti i povećavanju smrtnosti.

 

Izvor: Beta.rs