Share
Nevakcinisane osobe su rezervoar za širenje koronavirusa

Nevakcinisane osobe su rezervoar za širenje koronavirusa

U nedostatku specifičnih i efikasnih lekova protiv kovida 19 jedini način da se okonča pandemija je vakcinacija značajnog dela populacije. Ukoliko bi barem 60–70 odsto svetske populacije bilo vakcinisano to bi praktično onemogućilo širenje virusa i pandemiju pretvorilo u samolokalizovana žarišta, čime kovid 19 više ne bi predstavljao globalni zdravstveni izazov, kao što je to danas slučaj.

U razgovoru za „Politiku” dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovija”, kaže da je bitno da se taj broj vakcinisanih postigne u najkraćem mogućem vremenu, jer se time značajno ograničava mogućnost nastanka mutacija virusa. „Mnogima nije jasno na koji način nevakcinisani ugrožavaju vakcinisane. Nevakcinisane osobe u stvari predstavljaju rezervoar za širenje virusa i time olakšavaju nastajanje mutacija koje bi potencijalno mogle da budu još zaraznije, još smrtonosnije i, nažalost, još rezistentnije na vakcine koje trenutno imamo na raspolaganju, pa bi čak i oni koji su primili cepivo mogli da postanu žrtve nekog novog, rezistentnog soja. Vakcinisana osoba posredno štiti i one koji nisu vakcinisani, dok nažalost važi i obrnuto – odluka jedne osobe da se ne vakciniše može da ima negativan uticaj i na sve druge ljude, kako nevakcinisane tako i vakcinisane. Imunizacijom značajno smanjujemo šansu za dalje širenje virusa, čime štitimo i sve one koji zbog svojih godina (deca i adolescenti recimo) ili svog zdravstvenog stanja (ljudi skloni alergijskim reakcijama, oni sa bolestima imunog sistema i teškim oblicima hroničnih bolesti…) ne mogu da se vakcinišu iako bi svakako to želeli”, kaže dr Trkulja.

Hoće li biti potrebno dobijanje i treće doze vakcine budući da neki ljudi nisu razvili antitela posle dve doze?

Jedno od gorućih pitanja je i koliko dugo će trajati zaštita nakon vakcinacije, na šta je još nemoguće dati precizan odogovor. Da bi znali da li imuni odgovor posle primanja neke vakcine traje na primer dve godine, moramo posmatrati dovoljan broj osoba koje su primile tu vakcinu u dovoljno dugom periodu kako bi mogli da donesemo statistički validan zaključak o dužini trajanja indukovanog imunog odgovora. Kako još nije proteklo dve godine ni od nastanka bolesti, a kamoli od momenta kada su prvi pojedinci u kliničkim ispitivanjima dobili prve doze cepiva, jasno je da ćemo odgovor na ovo pitanje morati još da sačekamo. U skladu sa tim, naučnici sada pokušavaju da odgovore na pitanje ne samo koliko će imuni odgovor trajati već i šta raditi onog momenta kada i ako efekat vakcine oslabi. Razmatraju se različiti pristupi koji uključuju i dodavanje treće doze iste vakcine koju ste primili, zatim vakcinaciju sa dve doze iste vakcine koju ste dobili ili možda neke druge vakcine koja ima drugačiji mehanizam dejstva, a rade se i ispitivanja kombinovane vakcinacije koja uključuje jednu dozu jedne vrste cepiva i drugu dozu neke druge vakcine.

Kako povratiti poverenje u vakcinu Astra Zeneka” budući da ljudi sada često odbijaju ovo cepivo zbog straha od tromboza?

Ako se odmaknemo od određenih nemedicinskih razloga koji poslednjih nedelja dominiraju i stvari posmatramo samo stručno, kroz zvanične preporuke onih tela koja su najpozvanija da o tome daju svoj sud, kao što su recimo Evropska agencija za lekove, Svetska zdravstvena organizacija ili naša Agencija za lekove i medicinska sredstva, videćemo da je u pitanju jedna izuzetno bezbedna i efikasna vakcina koja svakako ima svoje mesto u prevenciji kovida 19. Klinička istraživanja koja su sprovedena na četiri kontinenta su pokazala da među onima koji su dobili obe doze ove vakcine nije bilo ni slučajeva progresije bolesti koja zahteva uključenje respiratora niti smrtnih ishoda usled kovida 19. Ne treba zaboraviti ni da je u pitanju cepivo koje je proizvođač ponudio po rekordno niskoj ceni, što je posebno značajno kada je potrebno omogućiti vakcinaciju velikog dela svetske populacije koji je nastanjen u zemljama oslabljene ekonomske moći, pa svako dalje neopravdano dovođenje u pitanje njegove efikasnosti i bezbednosti značajno ograničava mogućnost efikasne borbe protiv pandemije. O svim vakcinama, pa tako i ovoj, treba suditi samo na osnovu stručnih podataka i mišljenja onih tela koja su jedino relevantna.

Kakve informacije imate o novom leku „bamlanivimabu”, koji se odnedavno u Srbiji koristi kod obolelih od korone?

Zahvaljujući izuzetnom angažovanju nadležnih institucija, naša zemlja je među liderima kada je u pitanju nabavka vakcina protiv kovida 19, a sada smo i među prvih pet zemalja u svetu koje su svojim osiguranicima na raspolaganje stavili „bamlanivimab”, prvi specifičan lek razvijen protiv kovida 19. U pitanju je izuzetno sofisticirana terapija monoklonskim antitelima koja se daje osobama sa lakim ili srednje teškim oblikom bolesti i sprečava progresiju oboljenja, potrebu za intenzivnom negom i upotrebom respiratora. Ovaj lek se vezuje za sada već čuveni S protein na površini virusa, čime se blokira sposobnost ulaska virusa u ćelije i tako zaustavlja širenje infekcije. Ono što je posebno važno, ovaj lek je prevashodno namenjen hroničnim bolesnicima, starijim osobama kao i svima onima kod kojih postoji povećan rizik od lošeg ishoda prilikom infekcije kovidom 19, pa predstavlja moćno novo oružje u borbi sa virusom korona. Terapija se daje u obliku jednokratne infuzije i treba da se primeni u roku od 10 dana od izbijanja infekcije.

Koji su se još lekovi dobro pokazali u lečenju obolelih od korone?

U nedostatku specifičnih terapija posebno razvijenih protiv kovida 19, kao što je recimo danas „bamlanivimab”, zdravstveni sistemi su u prethodnih godinu dana bili primorani da pokušaju sa lekovima koji su primarno razvijani protiv nekih drugih bolesti, ali za koje je opravdano postojala nada da bi mogli da pomognu i u lečenju kovida 19. Među tim lekovima nalazili su se „hlorokin”, „remdesivir”, „deksametazon” i „tocilizumab” i mada neki od njih više nisu među preporučenima za lečenje ove bolesti, drugi i dalje imaju svoje mesto kod specifičnih populacija pacijenata. Vremenom ćemo dobijati više novih, specifičnih i efikasnijih lekova. U svetu je trenutno u toku više od 2.700 različitih kliničkih studija koje ispituju potencijalne terapije protiv kovida 19, što će uzrokovati i promene aktuelnih terapijskih protokola u lečenju ove bolesti.

Pacijentima obolelim od drugih bolesti je bitno da što pre dobiju savremene terapije. Kada će biti usvojena nova lista inovativnih lekova?

Pandemija kovida 19 , sa kojom živimo već duže od godinu dana značajno opterećuje zdravstveni sistem pa su zbog toga nažalost i neke redovne aktivnosti pomerene. Prošle godine smo tako novu Listu lekova dobili već u prvom kvartalu, a sada smo ušli u april i još nemamo tačan termin kada bi nova, proširena lista mogla da se pojavi. Ono što je dobro jeste da je RFZO, ipak, počeo da obavlja određene pripremne radnje – radi se na korekciji cena, formiran je tim za pregovore o posebnim ugovorima, koji moraju da se okončaju pre proglašenja nove liste, tako da verujemo da bi u naredna dva meseca nova lista sa većim brojem inovativnih lekova mogla da bude objavljena.

Medikamenti za lečenje kojih bolesti treba da se nađu na listi?

Odgovor na to imaju samo nadležna ekspertska tela, republičke stručne komisije i Centralna komisija za lekove, čija je obaveza da daju preporuku o tome koji konkretno lekovi bi trebalo da se nađu na Listi lekova. Ono što mi kao industrija možemo da kažemo jeste da je sa naše strane podneto više od 50 zahteva za stavljanje novih inovativnih lekova na listu, a da ti lekovi pokrivaju širok dijapazon terapijskih oblasti, uključujući i dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, maligne bolesti, oboljenja centralnog nervnog sistema, imunog sistema, gastrointestinalnog trakta… Pre nego što budemo znali koji će se konkretno lekovi naći na novoj listi, neophodno je da se stručna tela odluče koje terapijske oblasti će biti proglašene za prioritetne, a ta odluka će zavisiti od različitih parametara. Obično se posmatra u kojim oblastima se pojavila naročito revolucionarna terapija, odnosno u kojim oblastima postoji među novim inovativnim lekovima značajno poboljšanje u odnosu na terapije koje su trenutno dostupne. Dosta će zavisiti i od pregovora sa samom industrijom budući da je naša obaveza ne samo da ponudimo povoljnije uslove nabavke naših lekova nego što je to slučaj u drugim razvijenijim državama već i da preuzmemo deo troška ulaska ovih lekova na listu na sebe, kroz potpisivanje posebnih ugovora.

Da li se sa tim proširenjem liste približavamo drugim zemljama sa savremenim terapijama budući da smo po tome dugo bili na dnu evropske lestvice?

Najvažnija mera je izdvajanje posebnog fonda za ulazak inovativnih terapija na listu lekova, pa smo tako prošle godine po prvi put na raspolaganju imali čak pet milijardi dinara namenjenih u tu svrhu. Zbog izbijanja pandemije i opravdanog prebacivanja fokusa zdravstvenog sistema na borbu sa virusom, tek nešto više od polovine predviđenih sredstava je i utrošeno na ulazak na listu 16 inovativnih lekova početkom 2020. godine. RFZO se izborio da se ostatak neutrošenih sredstava prebaci u ovu godinu, pa zahvaljujući tome danas imamo na raspolaganju rekordnu sumu od 5,8 milijardi dinara. Opravdano je očekivati da će u 2021. godini na listu lekova biti uključeno nekoliko desetina novih inovativnih terapija, što će značajno pomoći u smanjenju zaostatka u dostupnosti ovih lekova koji trenutno vidimo u odnosu na zemlje kao što su Bugarska i Rumunija, a pogotovo u odnosu na recimo Hrvatsku i Sloveniju. Taj posao se time neće završiti, budući da smo napravili petogodišnju projekciju sredstava neophodnih za redovno obnavljanje liste inovativnim lekovima, što će omogućiti da po prvi put u novijoj istoriji ona bude redovno zanavljana najefikasnijim inovativnim terapijama.

 

Izvor: Politika.rs