Share
Čuvajte se fišing prevara: Čak 89 posto malicioznih linkova stiže preko ove aplikacije

Čuvajte se fišing prevara: Čak 89 posto malicioznih linkova stiže preko ove aplikacije

Anonimni podaci, koje su korisnici rešenja Kaspersky Internet Security for Android dobrovoljno podelili, pokazali su koje aplikacije za dopisivanje su najpopularnije među fišing prevarantima.

Najveći udeo otkrivenih malicioznih linkova između decembra 2020. i maja 2021. godine poslat je putem WhatsApp-a (89,6%), a zatim putem Telegrama (5,6%). Viber je na trećem mestu (4,7%), a najmanji udeo je imao Hangouts (<1%).

Dnevno je u proseku zabeleženo 480 fišing napada. Najveći broj ovakvih poruka detektovan je u Rusiji (46%), Brazilu (15%) i Indiji (7%), dok je Srbija u grupi sa najmanjim brojem detekcija ovakvih poruka (<1%) i zauzima 102 mesto na ukupnoj listi od 145 zemalja.

Prema istraživanju, aplikacije za dopisivanje su u pogledu popularnosti među korisnicima premašile društvene mreže za 20% u 2020. godini, i postale su najpopularniji alat za komunikaciju. Rezultati istraživanja takođe pokazuju da je 2020. godine broj korisnika ovih aplikacija na globalnom nivou dostigao 2,7 milijardi ljudi, a do 2023. godine se očekuje da će taj broj porastina 3,1 milijardu. To je gotovo 40% svetske populacije.

Rešenje Kaspersky Internet Security for Android poseduje i opciju Safe Messaging, koja sprečava korisnike od otvaranja malicioznih linkova koje dobijaju u aplikacijama za dopisivanje (WhatsApp, Viber, Telegram, Hangouts) i putem SMS-a.

Kao rezultat toga, kompanija Kaspersky je analizirala anonimne klikove na fišing linkove u tim aplikacijama i otkrila da je između decembra 2020. i maja 2021. godine zabeleženo 91.242 detekcija na globalnom nivou.

“Statistika pokazuje da je fišing u instant aplikacijama za dopisivanje i dalje jedan od najpopularnijih alata među prevarantima. Ovo je delom zbog velike popularnosti ovih aplikacija među korisnicima, ali i usled mogućnosti korišćenja ugrađenih funkcionalnosti u aplikacijama pomoću kojih se napadi izvršavaju. Ponekad može biti teško utvrditi da li je reč o fišing napadu, s obzirom na to da samo jedan znak ili minorna greška mogu da čine razliku. Opreznost u kombinaciji sa tehnologijama protiv fišinga su pouzdani alati u borbi protiv fišinga u aplikacijama za dopisivanje”, komentarište Tatjana Ščerbakova (Tatyana Shcherbakova), glavni analitičar veb sadržaja u kompaniji Kaspersky.

Kako ne biste postali žrtva prevara i dobili maliciozne linkove kroz aplikacije za dopisivanje, pratite ove jednostavne savete:

  • Budite oprezni i tražite pogrešno napisane reči ili ostale nepravilnosti u linkovima
  • ‘Lančana šema’ je česta pojava, u kojoj prevarant od korisnika traži da podeli maliciozni link sa svojim kontaktima koji će onda njima izgledati legitimno, s obzirom na to da dolazi od osobe koju poznaju. Budite na oprezu i nemojte da delite sumnjive linkove sa svojim kontaktima.
  • Prevaranti često koriste WhatsApp i ostale mesindžere kako bi komunicirali sa korisnicima nakoje su naišli na legitimnim lokacijama (na primer, različite onlajn prodavnice i servisi za rezervisanje smeštaja) i takođe ih koriste kao metodu komunikacije u malicioznim porukama. Čak i ako poruke i veb-sajtovi izgledaju stvarno, hiperlinkovi najverovatnije neće biti napisani ispravno, ili mogu da vas preusmere na drugo mesto.
  • Čak i ukoliko su poruka ili pismo došli od jednog od vaših najboljih prijatelja, zapamtite da i njihovi nalozi mogu da budu hakovani. Budite na oprezu u svakoj situaciji. Čak i ako se poruka čini bezopasnom, obratite pažnju na linkove i ono što je priloženo.
  • Instalirajte pouzdano bezbednosno rešenje i pratite njegove preporuke. Bezbednosna rešenja će automatski rešiti većinu problema i upozoriti vas ukoliko je to neophodno.

 

Izvor: Dnevno.rs