Share
Prioritet zdravlje: Naočare za sunce ne smeju biti samo modni detalj

Prioritet zdravlje: Naočare za sunce ne smeju biti samo modni detalj

Nezaobilazna tema ovih letnjih dana su i sunčane naočare, koje uglavnom biramo kao modni detalj. Ipak, pri odabiru sunčanih naočara iznad svega je važno da li pružaju dovoljnu zaštitu naših očiju.

Ozonski omotač blokira štetno dejstvo UV zračenja na oko, ali samo delimično. Kako objašnjava prof. dr Miroslav Stamenković, oftalmolog, direktor Očne klinike KBC Zvezdara, postoje tri vrste UV zračenja, ali za nas su značajna dva.

Sam aparat oka ima delimičnu zaštitnu ulogu i uspeva delimično da filtrira taj svetlosni spektar, ali nikada ne znamo koliko dugo smo izloženi i kolika je kumulativna moć, odnoso efekat takvog zračenja.

U vremenskoj prognozi često čujemo podatak o UV indeksu zračenja. Čak i pri niskom UV indeksu koji prema SZO iznosi od nula do dva, preporuka je da se nose naočare za sunce.

– Postoje neke trenutne promene koje su posledica UV zračenja, kao što su promene na koži, a kumulativne ostavljaju posledice na očima, počev od upalnih procesa na ivicama kapaka, do zapaljenja rožnjače ili do nastanka, takozvane, sive mrene usled kumulativnog dejstva. Ukoliko se predugo gleda u izvor sunčeve svetlosti onda mogu nastati promene na očnom dnu koje dovode uglavnom do vrlo teškog i ireverzibilnog oštećenja vida – napominje profesor Stamenković.

Kakvu zaštitu imaju dobre sunčane naočare?

Postoji poslednja generacija fotohromatskih ili fotosenzitivnih stakla koje imaju zavidne performanse u odnosu na prethodne i u sebi sadrže najmanje tri filtera.

Jedan je polarizacioni koji smanjuje odblesak i daje jasniji kontrast i boju predmeta, što je jako bitno. Drugi je antirefleks sloj i zaštita od UV zračenja A i B koja iznosi 100 odsto. Takva stakla su obično u sivoj ili braon boji, mada mogu biti i u drugim bojama, vrlo su dobra jer imaju brzu tranzicionu moć i na svetlu brzo potamne, a u senci brzo posvetle.

S druge strane, postoje i bojena stakla koja imaju konstantnu osenčenost ili mogu imati takozvani gradijent zasenčenosti, odnosno postepenu osenčenost od vrha ka dnu.

– I jedna i druga stakla su dobra. I jedna i druga imaju antirefleks, odnosno suzbijanje tih odblesaka od predmeta pogotovo u toj horizontalnoj ravni – od puta, vodenih površina, jer nas najviše zableštava ta horizontalna refleksija, a ne vertikalna i to je ono što nama smeta – napominje dr Stamenković.

Stakla sunčanih naočara ne treba da budu zakrivljena jer sloj polarizacionog stakla je poput folije na prednjoj površini stakla i on sam pod određenim uglom apsorbuje svetlost. Bitnije je, napominje profesor, da bude što širi ram i šira zona konfora jer samim tim je zaštita veća i preporuka je da prilikom odabira naočara pogledamo najpre sa zatvorenim jednim, pa drugim okom i ukoliko lako gledamo, to bi bio pravilan izbor rama.

Gde grešimo pri izboru naočara za sunce?

Nažalost, uglavnom kupujemo sunčane naočare koje nemaju idealne optičke osobine već ispunjavaju samo neke modne i estetske kriterijume. Često imaju i određenu dioptriju što samo po sebi smanjuje oštrinu, a mogu da naprave i te disperzivne efekte nedovoljno jasnih ivica prdmeta.

– Da nam se to ne bi dešavalo biramo stakla na kojima piše UV 100 odsto ili UV 400 što je prava i potpuna zaštita. Pored toga, postoji i faktor za zaštitu stakala – dva je za šetnju po gradu, tri je za vožnju, a četiri je za zaštitu od velikog intenziteta poput planinskih uslova, ali one nisu za vožnju. Tako da se uglavnom koriste stakla sa faktorom dva i tri – objašnjava profesor dr Miroslav Stamenković.

Bilo bi poželjno da svi nosimo naočare za sunce ili da ne izlazimo iz kuće od 10 do 17 časova. Ljudi svetlih očiju su osetljiviji na UV zračenje. Takođe, što je veća nadmorska visina, veći je efekat UV zračenja zato se tu preporučuju stakla sa faktorom četiri. Takve naočare nose jedriličari, nautičari i planinari.

 

Izvor: Nadlanu.com