Share
Udruženim snagama u kreiranju bezbednijeg digitalnog okruženja za decu UNICEF sa partnerima obeležio Dan bezbednog interneta

Udruženim snagama u kreiranju bezbednijeg digitalnog okruženja za decu UNICEF sa partnerima obeležio Dan bezbednog interneta

U organizaciji UNICEF-a u Srbiji obeležen je Dan bezbednog interneta uključivanjem ključnih partnera iz Vlade, privatnog sektora, regulatora i kreatora politika koji zajedno učestvuju u kreiranju bezbednog digitalnog okruženja za decu. Današnja diskusija i partneri okupljeni oko ove važne teme pokazuju da se udruženim snagama mogu stvoriti uslovi za bezbednije digitalno okruženje za decu. Skup su otvorile ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić i direktorka UNICEF-a u Srbiji, Deyana Kostadinova.

Razvoj digitalnih tehnologija omogućava deci da uče, socijalizuju se i zabave, ali ih istovremeno stavlja pred brojne rizike. Važno je da mere za ublažavanje rizika budu u ravnoteži sa pravima dece na slobodu izražavanja, pristup informacijama i privatnost. Informisanje i angažovanje dece i njihovo osnaživanje veštinama koje im omogućavaju da bezbedno koriste internet je kritična linija odbrane. Svesni povećanih rizika koje nosi digitalno doba po bezbednost dece i mladih i neophodnosti da se na njih odgovori, današnja konferencija je stavila akcenat na važnost integrisanog kreiranja adekvatnog u prevazilaženje digitalnih rizika.

„Pandemija je negativno uticala na naše živote na mnogo različitih načina, međutim postoji jedno njeno pozitivno nasleđe – ubrzani prelazak na digitalne usluge i platforme, uglavnom u finansijama, obrazovanju, zdravstvu i radu na daljinu. Kako digitalna tehnologija nastavlja da napreduje, više pažnje se posvećuje definisanju pravila i normi koje regulišu internet. Međutim, efikasna zaštita zahteva zajedničke akcije svih zainteresovanih strana – vlada, biznisa, civilnog sektora, međunarodnih organizacija, roditeljskih udruženja, i drugih, jer povećana upotreba interneta može da dovede decu u veći rizik od nasilja na mreži, poput seksualne eksploatacije i zlostavljanja. Naša je odgovornost da ublažimo te rizike i uvek imamo na umu ranjivost dece, dok istovremeno, mere za ublažavanje rizika treba da budu uravnotežene sa pravima dece na slobodu izražavanja, pristup informacijama i privatnost “, izjavila je direktorka UNICEF-a u Srbiji Deyana Kostadinova.

Prava deteta garantovana UN Konvencijom o pravima deteta važe i u digitalnom svetu, kao i obaveze države i poslovne zajednice  da obezbede deci da ostvare svoja prava.

„U centru digitalne politike Srbije nalaze se deca i mladi u najranijem dobu i zato je obeležavanje Dana bezbednosti na internetu važno pre svega kako bismo afirmisali korišćenje interneta i drugih informaciono-komunikacionih tehnologija i alata, ali sa naglaskom na pravilnoj selekciji sadržaja i bezbednosti. Cilj koji je pred nama, posebno u trenutku kada je pandemija naglo preusmerila celokupno društvo na onlajn platforme, a posebno najmlađe, jeste da se upravo njima, usadi svest o prednostima modernih tehnologija, kao i o bezbednosnim rizicima o kojima treba voditi računa. Resorno Ministarstvo za telekomunikacije kontinuirano radi na razvoju digitalne pismenosti kako dece i mladih, tako i njihovih roditelja i nastavnika i u cilju prevencije i edukacije, sprovodi projekte i kampanje za pametnu i bezbednu upotrebu novih tehnologija u obrazovanju, kao i projekte razvoja infrastrukture u osnovnim školama koja deci omogućavaju iskorišćenje svih prednosti novih tehnologija u savremenom društvu.

Nacionalni kontakt centar osnovan pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija 2017. godine, predstavlja jedinstveno mesto za pružanje saveta u vezi sa bezbednošću dece na internetu, kao i za prosleđivanje prijava o štetnom, neprimerenom ili nelegalnom sadržaju i ponašanju na internetu.  Ovaj za sada jedini, institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, pruža mogućnost građanima da se besplatno obrate na kontakt telefon ili putem onlajn platforme Pametno i bezbedno“, izjavila je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Privatni sektor ima direktan i indirektan uticaj na decu i može da pomogne u informisanju i osnaživanju dece da razvijaju veštine  „digitalne otpornosti” – drugim rečima, znanje o tome kako se kretati i reagovati na rizike.

Učesnici panela Bezbednost dece na internetu, bili su: A1Đorđe Vuksanović (Stariji direktor za transformaciju), SBBIva Gajić (direktorka za odnose s javnošću), Telekom SrbijaMila Milenković (direktorka  Sektora za strategiju),  Telenor SrbijaMilica Begenišić (Senior ekspert za održivi razvoj i organizaciju događaja), Music Star ProductionIgor Marić i Emina Beković, iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

„U svetlu sve većeg broja slučajeva digitalnog nasilja u našoj zemlji i regionu, koje vrlo često ostavlja tragične posledice, kao društveno odgovorna kompanija, Music Star Production poziva svoje izvođače, a i publiku da se priključe kampanji #slavimoživot koja ima za cilj podizanje svesti o digitalnom nasilju među mladima i štetnim posledicama koje ima na mentalno zdravlje. Vrlo često najveći uticaj na mlade imaju upravo njihovi omiljeni izvođači. Muzika je umetnost, ekspresija svake generacije i kao takva treba da ima pozitivan uticaj na naše raspoloženje i na naš život. Zato mi želimo da naši izvođači i publika slave život, i da podignu glas protiv svakog vida nasilja, posebno na internetu koje najviše pogađa upravo njih“, izjavio je Igor Marić iz kompanije Music Star Production.

Učesnici panela su se složili da bez obzira na konkurentnost na tržištu žele da udruže snage i resurse i da zajedničkim delovanjem doprinesu bezbednijem digitalnom okruženju za decu i mlade.

Drugi panel, pod nazivom Stereotipi u oglašavanju i uticaj marketinga na decu, koji su zajednički organizovali UNICEF i Nacionalna asocijacija za etičke standarde u oglašavanju (NAESO), bio je posvećen izbegavanju stereotipa i predrasuda u oglašavanju, koji od najranijeg uzrasta utiču na kreiranje stavova kod dece i mladih, posebno u pogledu rodne ravnopravnosti i kreiranja nedostižnih imperativa lepote i merila uspeha pojedinca. Poruke koje dolaze do dece putem marketing i komercijalnih sadržaja, a koje nisu namenjene direktno njima, imaju poseban uticaj, jer ih roditelji po pravilu, teže prepoznaju kao potencijalno štetne po bezbednost svoje dece.

„Deca i porodice su izloženi velikoj količini oglašavanja i medija i dokazano je da rodna stereotipizacija u marketinškim porukama ima značajan uticaj na decu i mlade. Diskriminatorni rodni stereotipi mogu naneti štetu tako što ograničavaju mogućnosti i devojčicama i dečacima ili ih navode na rizična ponašanja: kod devojčica, socijalizacija može dovesti do smanjenog osećaja kontrole ili ograničenog obrazovanja i ekonomskih mogućnosti, dok kod dečaka socijalizacija može dovesti do ograničenog učešća u porodičnom životu ili rodno zasnovanog nasilja. NAESO i UNICEF će tokom ove godine organizovati nekoliko radionica za oglašivače, medije, zaposlene u kreativnim industrijama, koji imaju najveći uticaj na poruke koje se šalju deci, sa ciljem zajedničkog rada na podizanju svesti o primeni etičkih standarda u tržišnim komunikacijama kako bi promovisali najbolje prakse u kontekstu odgovornog uticaja na decu i mlade“, izjavila je Vanda Kučera, predsednica Upravnog odbora NAESO.

Predstavljeno je UNICEF-ovo istraživanje o uticaju marketinga na decu i mlade koje je rađeno putem U-Report platforme. Na osnovu ovog istraživanja, većina anketiranih mladih smatra da treba promovisati različitost u medijima i oglasima, i to najpre u pogledu fizičkog izgleda (27%) i fizičke sposobnosti/invaliditeta (25%). Ostali odgovori navode etničku pripadnost (13%), seksualno opredeljenje (13%) i ekonomski status (12%).

Uočen je izraženiji stav devojaka (60%) u korist promovisanja različitosti, u odnosu na dečake. Na pitanje koji pol  je pol u reklamama češće prikazan kao snažan i uspešan, 68% mladih je odgovorilo da je to muški pol, dok je na pitanje koji je pol u reklamama češće prikazan u kuhinji, nabavci, kako čisti kuću i pomaže deci, 89% ispitanika odgovorilo da je to ženski pol. Velika većina anketiranih mladih oba pola smatra da Srbija treba da prihvati norveški model označavanja retuširanih ili filtriranih fotografija na internetu. Prema rezultatima istraživanja, devojke i mladići su većinom nezadovoljni ili su samo delimično zadovoljni svojim izgledom.

Za najčešće razloge nezadovoljstva izgledom mladi ispitanici ističu nedostižne standarde lepote na društvenim mrežama (59%) – gde prednjače devojke.

Buduće aktivnosti bi trebalo planirati u pravcu realističnijeg prikaza osoba, njihovih životnih stilova i navika, većeg diverziteta, bez diskriminacije i segregacije uz širu promociju različite fizičke građe u reklamama i medijima kako bi se trenutno izrazito nisko samopouzdanje (6%) mladih osoba povećalo.

Obuhvat digitalnog marketinga stalno se širi i svedoci smo da digitalna era često kreira nove praznine u postojećim propisima i politikama, koje su kreirane da uređuju tradicionalne kanale i potreban je novi odgovor za novu, digitalnu eru. Na ovom panelu učestvovali su: prof. dr Nataša Krstić, konsultantkinja UNICEF-a, Marija Ilić – Predsednica UO SGA (Srpska gejming asocijacija), MPCJelena Lešević, direktorka marketinga, Nenad Radujević direktor Modnog Studija Click i osnivač  beogradske Nedelje mode, Ivana Pećić direktorka markeringa, DEXYCO i Miloš Stojković iz NAESO.

U okviru partnerstva koje su NAESO i UNICEF započeli, ova panel diskusija je prva aktivnost koju su dve organizacije organizovale. Učesnici su izrazili zadovoljstvo što je ova tema otvorila prostor za diskusiju o značaju koji marketing industrija ima na decu.

 

Foto: Promo

 Autor: Portal Media Press Srbija