Ljudi koji često zaboravljaju da napune svoje bežične slušalice, sada imaju alternativu zahvaljujući pojavi prvih komercijalno dostupnih slušalica na solarni pogon. Modeli švedske firme Urbanista i nemačkog sportskog giganta Adidas ugradili su solarne panele u trake za glavu.
Fleksibilne panele proizvodi druga švedska kompanija, Exeger, koja je provela prošlu deceniju radeći na tome da ih učini laganim, tankim i dovoljno snažnim da obavljaju posao.
Direktor Exegera Đovani Fili kaže da je to i pitanje pogodnosti i, što je još važnije, da rade ispravne stvari u vezi sa životnom sredinom.
“Punjenje – svi ga mrze. Ali svaki put kada ne punite, koristeći električnu mrežu, to je dobra stvar za svet. Nova generacija mladih odraslih očekuje da će im se ponuditi alati za činjenje dobra za životnu sredinu, i to je ono što mi nudimo“, istakao je Fili, prenosi BBC.
Kako izgledaju solarni paneli?
Exegerovi solarni paneli se zovu Powerfoyle i debljine su samo 1,3 mm. Tehnologija se zasniva na trakama od titanijum dioksida prekrivenih prirodnom bojom. Jednostavno rečeno, boja apsorbuje fotone iz svetlosti, koji se zatim pretvaraju u elektrone.
Dok su otprilike samo upola efikasniji od standardnih solarnih panela na bazi silicijuma iste veličine, paneli od titanijum dioksida su, pored toga što su znatno tanji, mnogo lakši i jeftiniji za proizvodnju.
Slušalice na solarni pogon i dalje imaju ugrađenu bateriju koja može da napaja do 80 sati reprodukcije. Fili kaže da trenutno ova tehnologija može da stvori snagu od jednog sata “od samo 20 minuta engleskog ili švedskog letnjeg sunca“.
Ipak, paneli takođe mogu da stvore određenu snagu od veštačkog svetla, kao što je unutrašnje osvetljenje. Ideja je da se slušalice uvek pune osim ako nije u gluvo doba noći. One i dalje imaju utičnicu za napajanje ako je potrebno rezervno napajanje nakon upotrebe.
Đovani Fili je istakao da je malo verovatno da će solarne panele da dodaju na mobilne uređaje u skorije vreme, jer mnogi drže svoj telefon u džepu, pa nemaju pristup svetlu. Umesto toga, on predviđa da će paneli da se postavljaju na odeću i torbe ljudi, kao i da će telefoni da se pune iz njih.
Finska kompanija Planno već proizvodi tkanine sa ugrađenim solarnim panelima
Firmu vodi Elina Ilen, koja je takođe profesorka na Katedri za tekstilno inženjerstvo Politehničkog univerziteta Katalonije i vodeći stručnjak za elektroniku tekstila koji može da se nosi.
Umesto da proizvodi odeću koja može da napuni vaš mobilni telefon, kompanija se fokusira na odeću koja može da se pere sa ugrađenim senzorima na solarni pogon. Oni mogu da prate različite aspekte zdravlja korisnika, kao što su otkucaji srca, temperatura, kvalitet sna i nivo telesne masti.
“Iako ove solarne ćelije proizvode dovoljno energije za napajanje nosivih uređaja, postavljanje solarne ćelije iza tekstila nikada neće da ima istu efikasnost prikupljanja energije kao solarne ćelije na direktnoj sunčevoj svetlosti. Debljina, gustina, struktura, boja i završni tretmani tekstila imaće uticaj na količinu potencijala za prikupljanje energije. Nosivi proizvodi zasnovani na tekstilu jedno su od najboljih rešenja za kontinuirano praćenje zdravlja jer je lakše postići prihvatljivost proizvoda. Pacijenti već nose odeću. Tehnologija može da se sakrije ispod tkanine kako bi se obezbedila udobnost i diskrecija“, kazala je Ilen.
Postoji i drugačiji pristup tkaninama koje proizvode energiju
Na Univerzitetu Loughborough istraživači imaju drugačiji pristup tkaninama koje proizvode energiju. Umesto da koriste solarne ćelije, oni sakupljaju statički elektricitet koji se stvara kada se osoba kreće i pretvara ga u upotrebljivu energiju.
Tehnologija se zasniva na sićušnim pretvaračima energije zvanim triboelektrični nanogeneratori (tengs). Napravljeni su od vlakana poput pamuka, poliestera i najlona, koji su prekriveni polimernim premazom koji privlači statiku. Fleksibilni, rastegljivi i perivi tengovi mogu da se tkaju ili pletu u tkaninu odevnih predmeta.
Cilj je da se proizvede tekstil koji stvara energiju: majice i pantalone koji su veoma slični našoj redovnoj odeći, ali sposobni da generišu električnu energiju ili deluju kao senzori za merenje pokreta tela, dodao je.
Dr Dharmasena, naučni saradnik Kraljevske akademije inženjeringa i predavač na Loughboroughu, dodaje da bi u budućnosti tengovi mogli da se koriste zajedno sa solarnim panelima za kreiranje hibridne odeće koja proizvodi energiju.
Tržište odeće sa solarnim pogonom će se širiti
Deniz Vilson, autorka knjige “Wearable Solar Systems”, nada se da će se tržište odeće na solarni pogon značajno da se proširi u narednim godinama.
“Mislim da bismo mogli da imamo koristi od više mašte kada je reč o marketingu nosivih solarnih paketa. Još nismo iskoristili ono što nam u potpunosti mogu ponuditi u globalnoj zajednici“, rekla je profesorka Vilson sa Odseka za elektrotehniku i računarstvo Univerziteta u Vašingtonu.
Ona je dodala da će najveća oblast za rast verovatno biti odeća koja može da puni mobilne telefone i druge prenosive elektronske uređaje.
“Za prosečnog potrošača to može da znači mogućnost punjenja u pokretu”, napomenula je.
Deniz je zaključila da će takva odeća da bude široko rasprostranjena. Sistemi solarnih panela će morati da traju najmanje godinu dana bez značajnog gubitka efikasnosti.
Foto: Istockphoto
Izvor: BIZLife
