U okviru dugoročne saradnje između Saveza ekonomista Srbije i UNICEF-a, danas je predstavljen izveštaj „Projekcije siromaštva zasnovane na potencijalnim efektima konflikta u Ukrajini, s posebnim osvrtom na decu“, kako bi se ugledni ekonomisti informisali o nalazima izveštaja.
Dugoročna kriza izazvana ratom u Ukrajini otežala je oporavak Srbije od uticaja pandemije kovid-19. Povećanje cena hrane i energije prouzrokovano ratom direktno je uticalo na najugroženije stanovništvo Srbije, pokazala je analiza koju je za UNICEF sproveo tim sa Univerziteta Ujedinjenih nacija – Institut za ekonomska i socijalna istraživanja u oblasti inovacija i tehnologije u Mastrihtu.
Izveštaj naglašava da će ukrajinska kriza dovesti do pogoršanja položaja već osiromašenih porodica sa decom. Takođe, Srbija je među prvih deset zemalja u Evropi s najnižim nivoom jednakosti u pogledu prihoda. Džini koeficijent za prihode iznosio je 2021. godine 33.3. Drugim rečima, 20 odsto najbogatijeg stanovništva imalo je šest puta veći prihod od 20 odsto najsiromašnijih. Pored toga, u Srbiji su šanse da će deca živeti u siromaštvu veće nego kod odraslih.
„Zbog ukrajinske krize očekuje se usporavanje privrednog rasta. To vrši pritisak na prihode i potrošnju domaćinstava, što može bitno uticati na siromašne porodice s decom, potencijalno pogoršavajući situaciju koja je već bila daleko od idealne. Tokom 2020. godine, 10.6 odsto dece uzrasta 0 do 13 godina živelo je ispod praga apsolutnog siromaštva sa 12.695 dinara mesečno. Očekuje se da će broj siromašne dece da se dalje poveća. Čak i u najskromnijem scenariju, možemo očekivati da se siromaštvo dece u 2022. godini povećalo na 13.8 odsto. To znači dodatnih 28.000 dece koja žive ispod apsolutne granice siromaštva. Siromaštvo u detinjstvu ima posebno ozbiljne posledice po razvoj dece i izglede za zaposlenje. Uticaj na svako pojedinačno dete je ogroman. Istovremeno, zanemarivanje dece negativno utiče i na izgradnju ljudskih resursa potrebnih za održiv ekonomski prosperitet zemlje. Stoga predlažemo da Vlada razmotri sveobuhvatne mere socijalne politike i budžete kao odgovor na ovu situaciju. Da bi se zadovoljile potrebe dece, potrebno je i povećanje obuhvata i adekvatnost programa finansijske pomoći, uključujući dečijeg dodatka“, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Proširenje postojećih programa socijalne zaštite bi mogli da ublaže kratkoročne efekte krize u Ukrajini na najugroženiju populaciju u Srbiji.
„Ovaj izveštaj koji je predstavila prof. dr Franziska Gassman, pruža obilje podataka za sačinjavanje budućih vladinih politika. On ističe hitnu potrebu da se horizontalno prošire postojeći programi socijalne zaštite kako bi se ublažili kratkoročni efekti ukrajinske krize po najugroženije stanovništvo Srbije i kako bi Srbija mogla da prevaziđe izazove starenja, niske produktivnosti i nejednakosti. Procene predviđaju da će do 2030. godine, oko 30 odsto novih učesnika na tržištu rada u Srbiji biti iz ranjivih i manjinskih grupa. Zato je neophodno je da se deci koja žive u siromaštvu obezbedi podrška za rast i napredak“, izjavio je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije.
Zaključak sa skupa je da ne treba odlučivati između ekonomskog razvoja i socijalne politike, jer je za ekonomski rast na duži rok potrebno voditi delotvornu socijalnu politiku.
Preporuke:
- Kao rezultat tekuće globalne krize, veliki podskup stanovništva u Srbiji verovatno neće moći da priušti troškove života, a rast prihoda neće moći da ide u korak s rastom troškova života.
- Trebalo bi uložiti dodatne napore da se odgovori na dugoročno siromaštvo ranjivih grupa, uključujući decu, koje je pogoršano nedavnim krizama, dodatnim budžetskim izdvajanjima za programe usmerene na siromaštvo (dečiji dodatak, finansijska socijalna pomoć).
- Usmeravanje novčanih davanja u slučaju budućih vanrednih situacija omogućilo bi delotvorniju i efikasniju potrošnju i pomoglo u smanjenju neravnopravnosti u Srbiji. Deca su važna ciljna grupa u ovakvim scenarijima.
- Jednokratna novčana davanja mogu pružiti zaštitu tokom potresa, ali su skupi za poreske obveznike (2.9% BDP-a 2020. i 2021) i ne doprinose privrednom rastu, pa bi stoga trebalo da budu poslednje sredstvo.
Foto: UNICEF Srbija/Emil Vaš
Autor: Portal Media Press Srbija
