Novi nalazi istraživanja MICS 7 ukazuju na napredak u pojedinim oblastima, stagnaciju u drugim, kao i na nove izazove
Srbija je ostvarila napredak u poboljšanju uslova života dece i porodica, posebno u pogledu obuhvata predškolskim obrazovanjem i ranog započinjanja dojenja. Međutim, značajne nejednakosti i dalje postoje, posebno među najsiromašnijim i najugroženijim domaćinstvima, dok se u pojedinim oblastima, poput nasilnog disciplinovanja dece, beleži stagnacija, pokazuju rezultati Istraživanja višestrukih pokazatelja za 2025. godinu (MICS 7), koji su danas predstavljeni.
Istraživanje je sproveo Republički zavod za statistiku, uz ključnu podršku Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) i u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA). Ono predstavlja najsveobuhvatniji pojedinačni izvor podataka o položaju žena i dece u Srbiji. Rezultati istraživanja ukazuju i na nove izazove, među kojima su energetsko siromaštvo, iskustvo sa nedostatkom hrane i mentalno zdravlje adolescenata i mladih.
„Rezultati koje smo danas prezentovali izuzetno su važni za kreiranje politika koje su zasnovane na podacima, kao i za praćenje sprovođenja nacionalnih i međunarodnih politika i strategija. MICS obezbeđuje i podatke za praćenje čak 26 indikatora Ciljeva održivog razvoja, od kojih se četiri prati prvi put u okviru MICS-a”, izjavio je Branko Josipović, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Iako pokazatelji na nacionalnom nivou ukazuju na napredak u više oblasti, i dalje postoje značajne razlike između najbogatijih i najsiromašnijih domaćinstava, gradskih i seoskih sredina, kao i između opšte populacije i stanovništva u romskim naseljima. Ove nejednakosti posebno zabrinjavaju u oblastima kao što su zaštita dece, zdravlje i jednakost u pristupu osnovnim uslugama.
„Srbija je ostvarila veliki napredak u poboljšanju položaja dece, ali novi nalazi pokazuju da su i dalje prisutni značajni izazovi i nejednakosti. MICS nam omogućava da sagledamo stanje šire od nacionalnih proseka i vidimo koja deca su izostavljena i gde. Nalazi ukazuju na tri jasna prioriteta: da treba da ulažemo u decu u što ranijem uzrastu, pre nego što nepovoljne okolnosti ostave dugoročne posledice; da usmerimo veću podršku ka onima koji se suočavaju sa najvećim preprekama; i da obezbedimo da sektori obrazovanja, zdravstva, socijalne i dečije zaštite rade zajedno kako bi odgovorili na potrebe dece i porodica. Sada imamo podatke. Zajednička je odgovornost da ih pretočimo u konkretne aktivnosti i merljiva poboljšanja u životima dece”, istakla je Kristina de Brojn, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Istraživanjem je obuhvaćen i širok spektar socijalnih i demografskih indikatora koji pružaju sveobuhvatnu sliku stanja u Srbiji.
„Nalazi MICS 7 ukazuju i na značaj kontinuiranog ulaganja u seksualno i reproduktivno zdravlje, obrazovanje i ekonomske mogućnosti žena i mladih. Posebno je važno da svaka žena i mlada osoba ima pristup
informacijama i uslugama koje joj omogućavaju da donosi informisane odluke o svom zdravlju, životu i budućnosti. To je važno ne samo za ostvarivanje individualnih prava i potencijala, već i za dugoročnu demografsku otpornost i razvoj društva u celini”, istakla je Borka Jeremić, šefica Kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji.
Nalazi istraživanja MICS dolaze u značajnom trenutku za Srbiju i nude kvalitetne podatke kao osnovu za utvrđivanje prioriteta, formulisanje javnih politika i usmeravanje investicija u narednim godinama. To je prilika da se deca, naročito ona najugroženija, postave u središte odluka o budućnosti zemlje.
Posebna vrednost istraživanja MICS 7 ogleda se u tome što njegovi rezultati mogu da usmere donošenje odluka u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i zaštite dece, kao i mere za rešavanje novih izazova, poput energetskog siromaštva i problema u oblasti mentalnog zdravlja. Nalazi će takođe doprineti praćenju sprovođenja nacionalnih strategija i napretka u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja.
IZDVOJENI KLJUČNI NALAZI
Srbija, kada je reč o deci, napreduje na mnogim poljima.
Nalazi MICS istraživanja potvrđuju gotovo univerzalan obuhvat zdravstvenim osiguranjem, osnovnom školom.
Napredak je postignut i u predškolskom obrazovanju, ranom započinjanju dojenja, a stope završavanja škole u opštoj populaciji ostaju visoke.
Stope obuhvata predškolskim obrazovanjem (uzrast 36–59 meseci) porasle su u svim grupama, ali su i dalje ispod nacionalnih ciljeva i ciljeva EU, a nejednakosti su i dalje prisutne. U Srbiji, 76 procenata dece uzrasta 3–4 godine sada pohađa programe predškolskog obrazovanja. U odnosu na 2019. godinu, kada je predškolsko obrazovanje pohađalo 61 procenata dece, veći je udeo najsiromašnije dece i dece u ostalim naseljima u odnosu na gradska.
Ipak, potrebno je posvetiti dodatnu pažnju oblastima u kojima se beleži stagnacija, kao što su siromaštvo u seoskim sredinama, nasilno disciplinovanje i imunizacija, ali i onima u kojima je došlo do pogoršanja, kao što je slučaj sa smrtnošću odojčadi u romskim naseljima.
Tri stvari kojima se dodatno treba posvetiti u narednom periodu:
BLAGOSTANJE ZA SVU DECU
Siromaštvo je tri puta prisutnije u seoskim i vangradskim sredinama nego u gradskim.
Umereno do teško iskustvo sa nedostatkom hrane ima 8 procenata stanovništva Srbije, od čega 7 procenata umereno, a 1 procenat teško. U romskim naseljima, sa ovim problemom se suočilo 52 procenata stanovništva.
Osam odsto domaćinstava želelo bi da greje sve prostorije, ali to ne može sebi da priušti, dok bi devet odsto želelo da rashlađuje sve prostorije, ali takođe nije u mogućnosti da to priušti. Deset odsto domaćinstava nije sprovelo nikakve mere energetske efikasnosti u poslednjih 15 godina.
BEZBEDNA OKRUŽENJA ZA DECU
49 procenata dece uzrasta od 1 do 14 godina izloženo je nasilnom vaspitavanju kod kuće, dok u romskim naseljima taj udeo iznosi 65 procenata. U ovoj oblasti od 2014. godine vlada stagnacija.
U poslednjih 12 meseci, 18 procenata žena starosti od 15 do 49 godina osetilo je diskriminaciju ili uznemiravanje po najmanje jednom osnovu. To se najčešće odnosilo na političku pripadnost (10 procenata). U romskim naseljima, 13 procenata žena starosti od 15 do 49 godina osetilo je diskriminaciju ili uznemiravanje po najmanje jednom osnovu. To je najčešće bilo zasnovano na etničkoj pripadnosti (7 procenata).
U Srbiji je 6 procenata adolescenata i mladih uzrasta od 15 do 24 godine prijavilo simptome depresije ili anksioznosti tokom dve nedelje koje su prethodile istraživanju. Među njima, 77 procenata je navelo da su ti simptomi doveli do ograničenja u svakodnevnim aktivnostima ili odnosima. U romskim naseljima, 14 procenata adolescenata i mladih uzrasta od 15 do 24 godine prijavilo je simptome depresije ili anksioznosti.
JEDNAKE OSNOVE ZA SVU DECU
Zabeleženo je pogoršanje situacije u pogledu smrtnosti odojčadi u romskim naseljima – stopa je porasla na 17 na 1.000 živorođenih (sa 8 u 2019. godini), dok stopa smrtnosti dece mlađe od pet godina iznosi 19 na 1.000 živorođenih (što je porast u odnosu na 9 u 2019. godini).
Obuhvat potpunom imunizacijom dece (uzrasta 24–35 meseci) iznosi 79,2%, što je približno isto kao i 2019. godine. Obuhvat potpunom imunizacijom dece u romskim naseljima (uzrasta 24–35 meseci) iznosi 56,3%, što je za skoro 10 procentnih poena manje nego 2019. godine. Blagovremenost vakcinacije protiv malih boginja (do navršenih 15 meseci života) iznosi 37% u opštoj populaciji, a 27% među decom u romskim naseljima.
U mnogim oblastima i dalje postoje razlike kada je reč o deci koja žive u siromaštvu, deci iz ruralnih sredina, romskoj deci i deci sa funkcionalnim poteškoćama. Zajedno moramo da nastavimo da radimo na tome da svi sistemi funkcionišu u korist svakog deteta.
Kompletan izveštaj Istraživanja višestrukih pokazatelja za 2025. godinu (MICS 7) dostupan je na: https://www.unicef.org/serbia/media/31116/file
Autor fotografija: UNICEF Srbija 2026/Novaković
Autor: Portal Media Press Srbija
