Svakog 18. marta širom sveta obeležava se Svetski dan reciklaže, sa ciljem podizanja svesti o značaju ovog procesa koji postaje odgovornost celokupnog društva. O tome koliko je važan, govori i činjenica da je Globalna fondacija za reciklažu među šest neizostavnih neobnovljivih izvora među kojima su voda, vazduh, nafta, prirodni gas, ugalj i minerali, uvrstila i reciklažu, kao sedmi resurs, koji je, za razliku od ostalih, obnovljiv.
Zašto je reciklaža važna?
Prirodni resursi su osnova ljudskog života, međutim njihova masovna eksploatacija vodi ka postepenom uništenju prirodnog ekosistema. To potvrđuje i podatak Svetske organizacije Global Footprint Network od prošle godine koji pokazuje da je čovečanstvo već u julu potrošilo sve prirodne resurse koje Zemlja može da proizvede za godinu i time ušlo u „ekološki dug“.
Tradicionalni, linearni model ekonomije koji se zasniva na principu uzmi-napravi-potroši-baci, nije održiv, jer resursi nisu beskonačno dostupni za ljudsku upotrebu. Zbog toga je važno da se ljudsko društvo u njihovoj upotrebi ponaša ekonomično i na održiv način. Odgovor na ovaj problem leži u pametnijoj upotrebi sirovina i prelasku na model cirkularne ekonomije, kao načina da otpad pretvorimo u resurs. Na tom putu, reciklaža je jedan od instrumenta koji će nam omogućiti da narednim generacijama ostavimo svet koji će biti značajno bolji od prognoza koje imamo danas.
Međutim, i pored ogromnih benefita koje proces reciklaže ima za kompletno društvo, poslednji podaci Evropske službe za statistiku (Evrostat), pokazuju da je stopa recikliranja u Srbiji i dalje niska. Koristi se svega četiri odsto ukupno tretiranog otpada, za razliku od Evropske unije, gde je udeo ponovo iskorišćenog otpada 49,4 odsto.
Kako industrija može biti deo rešenja?
Na prvom mestu, pakovanja proizvoda treba da budu reciklabilna. Pored toga, važno je i aktivno uključivanje u proces edukacije, podizanja svesti, i podrške celokupnog društva u uspostavljanju adekvatnih sistema za prikupljanje, selekciju i reciklažu otpada.
Da su na tom putu radikalnih promena istrajnost i posvećenost najvažniji, pokazuju i inicijative koje sprovodi jedan od lidera održivosti u našoj zemlji – kompanija Coca-Cola HBC Srbija, čija su sva pakovanja koja plasira na domaćem tržištu reciklabilna. Jedan od primera inovacija jeste KeelClip poklopac, jednostavno rešenje gde je plastični omotač koji je držao četiri grupisane limenke zajedno zamenjen kartonskim poklopcem, u potpunosti reciklabilnim. Na ovaj način u samo prvoj godini inovacije smanjena je upotreba sedam tona plastike, a u narednih pet godina biće eliminisana upotreba čak 144 tone.
Krajem prošle godine, kompanija je na Next sokovima uvela i još jednu važnu inovaciju – čepove koji ostaju pričvršćeni za flašu i nakon otvaranja, čime se omogućava da se prilikom reciklaže reciklira celo pakovanje.
Primer dobre prakse – Projekat „Pametno recikliraj“ u Zrenjaninu
Jedna od najnovijih inicijativa u oblasti reciklaže je i projekat „Pametno recikliraj“, jedinstven primer primene tehnologije u reciklaži, koji se sprovodi u Zrenjaninu. Stanovnici ovog grada koji tokom marta recikliraju iskorišćenu ambalažu proizvoda sa nalepnicom „Recikliraj“, kupljenih u IDEA i Roda prodavnicama, imaju priliku da budu nagrađeni. Najvrednijeg reciklera koji odloži najveći broj limenki, PET, Tetra Pak ili staklene ambalaže, nagradiće električnim trotinetom kompanija Coca-Cola HBC Srbija.
Zainteresovani za učešće u ovom nagradnom konkursu treba da se registruju na Solagro aplikaciji https://zr.solagro.app/, iskorišćenu ambalažu odlože u pametne uređaje koji su postavljeni na 12 lokacija u Zrenjaninu i kodove dobijene pri odlaganju ambalaže unose u mobilnu aplikaciju. Na taj način sakupljaće poene, a korisnik sa najviše prikupljenih poena biće nagrađen.
Koliko god svet i tehnologija brzo napredovali, ukoliko ne brinemo o obnavljanju prirodnih resursa, reciklaži i pronalaženju novih načina za proizvodnju energije, posledice naših akcija biće sve osetnije u svim aspektima života. Doprinos svakog pojedinca je u velikoj meri presudan, a potreba za sedmim resursom možda i poslednji poziv na buđenje koji nam planeta upućuje.
Autor fotografija: Branislav Nenin
Autor: Portal Media Press Srbija