Predviđanja su da će do 2050. godine čak 70 odsto stanovnika planete živeti u urbanim područjima. Iako gradovi zauzimaju samo oko četiri odsto površine kopna, oni su odgovorni za emisiju više od 70 odsto gasova sa efektom staklene bašte, te se zbog toga često smatraju „parazitima biosfere“. Ovo su zaključci radionice za decu pod nazivom „Grad ima i drugo lice: pčele, drveće, ptice“, koja je održana na beogradskom Ušću, povodom Svetskog dana biodiverziteta. Cilj ove inicijative je da se među najmlađima podigne svest o bogatstvu biljnih i životinjskih vrsta u urbanim sredinama, a ovo je tek prva od četiri radionice za decu koje zajednički organizuju kompanije Bambi i MPC Properties.
Kroz brojne aktivnosti, koje su posebno za ovaj projekat osmislili Beogradsko udruženje pčelara, Botanička bašta Jevremovac Biološkog fakulteta pri Univerzitetu u Beogradu, Centar za eksperimente i urbane studije – CEUS, Asocijacija za afirmacije kulture, učenici osnovnih škola iz Beograda su imali priliku da steknu nova znanja o zaštiti prirode i njenim dragocenim stanovnicima. U narednim radionicama ovu mogućnost će imati i đaci iz Novog Sada i Požarevca.
„Organizovanjem ovakvih radionica deca su naučila zašto je važno biti svestan potrebe za očuvanjem prirode, ali i za razvijanjem ekološke pismenosti, stvarajući temelje za buduće generacije koje će aktivno doprineti očuvanju planete. Ova iskustva, pored toga što podstiču kreativnost, timski duh i samopouzdanje kod najmlađih, uče ih o važnosti zajedničkog angažovanja za održivi razvoj. Kroz ovaj proces, ona postaju svesnija svoje uloge kao čuvara planete i stvaraju osnovu za aktivno učešće u izgradnji bolje budućnosti za sve nas. Ali, jednako je važno da sami pokažemo inicijativu, te će upravo zbog toga Centar za eksperimente i urbane studije prihod od organizovanja i održavanja radionica utrošiti za ozelenjavanje jedne osnovne škole u Beogradu“ izjavili su organizatori.
Glavni grad Srbije, Beograd, najveći i najmnogoljudniji grad u Srbiji, stanište je za više od 1800 biljnih vrsta, od čega čak 220 njih ima status zakonom zaštićenih. Ujedno je dom za više od 250 različitih vrsta pčela, približno 50 odsto svih vrsta ptica Srbije, kao i 2/3 vrste gmizavaca, vodozemaca i sisara iz čitave države. S druge strane, šumovitost Beograda iznosi oko 16 odsto, iako bi ona optimalno trebala da bude oko 27 odsto. Zbog toga je veoma važno da deca znaju da šume, pored toga što predstavljaju dom za mnoge vrste, obezbeđuju kiseonik, prečišćavaju vazduh, ali i ublažavaju temperaturne ekstreme. Samo razumevanje biodiverziteta može inspirisati buduće generacije da preduzimaju aktivne korake u zaštiti prirode, unapređenju pošumljenosti i smanjenju negativnih uticaja urbanizacije i klimatskih promena. Upravo su zbog toga projekti usmereni ka edukaciji dece o značaju biodiverziteta i očuvanju prirodnih resursa od ključnog značaja za održivu budućnost naše planete.
Međutim, svi mladi entuzijasti koji nisu učestovali u radionicama imaće priliku takođe da putem platforme za učenje Shtreberi saznaju o važnosti ove teme na način koji ih angažuje i inspiriše. Ona će im omogućiti da prate i nauče sve o temama koje su obrađene na radionicama, pružajući im pristup sadržaju povezanom sa ovim ključnim konceptima. Oni koji su zainteresovani da nauče više o ovoj temi, mogu da prate aktivnosti radionica na društvenim mrežama kompanija Bambi i MPC Properties. Pored toga, imaće mogućnost da se prijave za poslednju radionicu koja će se održati u oktobru.
Autor fotografija: Milorad Milanković (ustupljene fotografije)
Autor: Portal Media Press Srbija
