Odlika današnjeg doba, usled konstantnog nedostatka vremena, sve više zadataka i sve većih očekivanja od pojedinaca, je hroničan stres.
Za razliku od akutnog stresa, koji je neophodan i poželjan, jer tera na akciju, hroničan stres je jedan od glavnih uzročnika sve većeg broja hroničnih oboljenja koji karakterišu današnje stanje javnog zdravlja.
Dake upravo taj hroničan stres kao i sedentarni način zivota koji često prati neadkevatna ishrana – je ono što dovodi do činjenice da se kardiovaskularna oboljenja, kao što je na primer – viskok krvni pritisak sve češće javlja u kasnim tridesetim, a ranije je to bilo u petoj deceniji.
Zašto je pravilna ishrana temelj
Obzirom na sve navedeno, pravilna ishrana postaje sve važnija, jer je faktor koji možemo da kontrolišemo, a umnogome može popraviti kvalitet života i usporiti negativne poslednice stresa, Ona takođe može da prevenira/odloži sve češće, zdravstvene komplikacije. Umor, pad produktivnosti, pad energije, loš san i dugoročno – rizik od hroničnih bolesti.
Šta onda uopšte znači zdrava ishrana?
Uprkos onome što se da pročitati na mnogobrojnim profilima koji dominiraju društvenim mrežama, zdrava ishrana nije FAD – ketogena dijeta, intermitent fasting ili – ubaciti najnoviji trend – već je zapravo – ishrana koja se zasniva na pravoj hrani i koja zadovoljava osnovne potrebe tela kada je reč o mikro i makronutrijentima.
Nemoguće je dati jedan formatirani dokument koji će važiti za svakoga, jer svačije telo, potrebe, metabolizam su drugačiji ali ćemo se potruditi da izložimo faktore koji su univerzalni.
- Ishrana bazirana na celovitoj hrani (70%)
Ne tražimo savršenstvo, tražimo da većina, tih nekih 70% našeg dnevnog unosa dolazi od tzv. prave hrane, dakle što manje prerađenih namirnica.
- Adekvatan energetski unos
Ovo će varirati od pojedinca do pojedinca, ali previsok unos dovodi do gojaznosti i bolesti vezanih za nju (hronično upalno stanje, insulinska rezistenicja, kardiovaskularne komplikacije); dok hronično nizak unos dovodi do usporavanje metabolizma, problemima sa hormonima (usporena štitna zlezda, remeti sintezu reporoduktivnih hormona i slično)
- Adekvatan i ravnomeran unos proteina
Nedovoljno proteina dovodi do smanjenja mišićne mase i generalno lošijeg stanja organizma
- Adekvatan unos vlakana
Koja potpomažu varenje i održavaju crevnu floru
Zašto je fizička aktivnost neizostavna
Kada pričamo o zdravoj ishrani, moramo napomenuti da je i fizička aktinost propratan faktor koji umogome poboljšava zdravstvene parametre kao što su:
- Metaboliizam šećera (insulinsku senzitivnost)
- Holesterol
- Regulaciju stresa
- Raspoloženje
- I mnoge druge
Tako da nema dileme da je uravnotezena fizicka aktivnost, tri puta nedeljno, kritičan faktor za dobar metabolizam, jak imunitet kao i dugovečnost.
Kako ja pomažem klijentima
Kada radim sa klijentima, gledam kako izgleda njihov dan: od prvog sastanka ujutru, preko brzih poslovnih ručkova, do večernjeg umora kada više nemaju snage da kuvaju. Tu pronalazimo mala rešenja: kako organizovati obrok unapred, koje zdrave opcije postoje i u restoranu, kako postepeno uvoditi treninge bez osećaja da „oduzimaju vreme“.
Najveće promene dešavaju se kada klijent shvati da zdravlje ne zahteva savršenstvo – već doslednost. Moja misija je da pokažem da i najzauzetiji ljudi mogu živeti zdravije, imati više energije i sačuvati vitalnost.
Zdravlje kao investicija
Korporativni svet razume jednu stvar bolje od bilo koga: svaka investicija mora da se isplati. Ulaganje u zdravlje kroz ishranu i aktivnost vraća se višestruko – kroz veću produktivnost, bolji fokus, manje bolesti i, na kraju, duži i kvalitetniji život.
Zdravlje nije projekat od tri meseca, već najvažniji projekat života. A kada shvatite da mala, pametna promena može da vas vodi ka tome da budete i uspešni i zdravi, sve postaje jednostavnije.
Tekst priredila: Jovana Đaković, Diplomirani sportski nutricionista
Autor: Portal Media Press Srbija
