Savremeni tempo života, stres, nedostatak sna, višesatno sedenje i loše životne navike sve češće ostavljaju posledice po zdravlje, iako prve simptome mnogi zanemaruju ili pripisuju umoru i iscrpljenosti. Glavobolja, lupanje srca, osećaj pritiska u glavi ili konstantan umor često se pripisuju svakodnevnom stresu i iscrpljenosti. Iako ovi simptomi nisu specifični samo za hipertenziju, njihovo ponavljanje je razlog da se proveri krvni pritisak i, po potrebi, obavi lekarski pregled. Lekari upozoravaju da povišen krvni pritisak danas pogađa gotovo polovinu odraslog stanovništva u Srbiji.
Povodom Svetskog dana hipertenzije, koji se obeležava 17. maja, dr med. Dušan Filipović, specijalista urgentne medicine iz MediGroup sistema, govorio je o simptomima koji često prolaze „ispod radara“, značaju redovnih kontrola, kao i najčešćim greškama koje ljudi prave kada je reč o lečenju i kontroli krvnog pritiska.
Hipertenzija se s razlogom naziva „tihim ubicom“, jer dugo može da protiče bez jasnih simptoma ili uz tegobe koje ljudi ne prepoznaju na vreme. Često se otkrije tek kada nastanu ozbiljne komplikacije poput infarkta, moždanog udara, srčane slabosti ili oštećenja bubrega. Iako se osoba može osećati potpuno zdravo, nelečena hipertenzija godinama postepeno oštećuje krvne sudove i organe.
„Prvi simptomi najčešće su nespecifični i uključuju glavobolju, osećaj pritiska u glavi, zujanje u ušima, vrtoglavicu, umor, lupanje srca, kratak dah ili krvarenje iz nosa. Poseban oprez potreban je ukoliko se povišen pritisak javlja zajedno sa bolom u grudima, otežanim disanjem, poremećajem govora, slabošću jedne strane tela, naglom jakom glavoboljom ili smetnjama vida, jer su tada neophodni hitni medicinski pregled i zbrinjavanje. Važno je naglasiti i da se krvni pritisak ne može procenjivati na osnovu subjektivnog osećaja, već isključivo pravilnim merenjem i ponavljanjem merenja u mirnim uslovima“, otkriva dr Filipović.
dr med. Dušan Filipović; foto: MediGroup sistem
Savremeni tempo života ima veliki uticaj na razvoj hipertenzije i narušavanje kardiovaskularnog zdravlja. Dugotrajno sedenje, nedostatak fizičke aktivnosti, loš san, hronični stres, nepravilna ishrana, prekomeran unos soli, višak telesne težine, pušenje i alkohol predstavljaju faktore koji doprinose nastanku i održavanju povišenog krvnog pritiska. Kada je reč o kofeinu, dr Filipović ističe da kafu ne treba automatski posmatrati kao faktor rizika za hipertenziju. Kod većine odraslih osoba umeren unos kafe, okvirno tri do četiri šoljice dnevno, nema dugoročno negativan efekat na krvni pritisak.
„Kafa, pored kofeina, sadrži i druge bioaktivne supstance, poput polifenola i antioksidanasa, zbog čega se umerena konzumacija povezuje sa određenim metaboličkim i kardiovaskularnim benefitima. Ipak, to ne znači da kafu treba posmatrati kao terapiju. Problem mogu predstavljati velike doze kofeina, naročito kroz energetska pića ili suplemente, posebno kod osoba koje imaju loše regulisan pritisak, lupanje srca ili aritmije. Zato unos treba posmatrati individualno“, objašnjava dr Filipović.
Prema njegovim rečima, promene životnih navika mogu značajno pomoći u kontroli krvnog pritiska, naročito kada se primenjuju zajedno.
„Smanjenje telesne težine kod osoba sa viškom kilograma, manji unos soli, redovna fizička aktivnost, zdravija ishrana i smanjenje alkohola mogu doprineti nižim vrednostima pritiska i boljoj efikasnosti terapije. Važno je naglasiti da ove mere nisu zamena za lekove kada je terapija potrebna, već deo istog lečenja. Najbolje rezultate vidimo kada pacijent redovno uzima terapiju, pravilno meri pritisak i menja navike koje svakodnevno doprinose njegovom porastu“, naglašava dr Filipović.
Jedna od najčešćih grešaka koje ljudi prave jeste primena terapije samo kada je krvni pritisak povišen. Lekovi za hipertenziju uglavnom se koriste redovno i prema savetu lekara, kako bi se vrednosti pritiska održavale stabilnim, sprečile velike oscilacije i smanjio rizik od komplikacija. Cilj lečenja nije samo da se povremeno dobije dobra vrednost, već da krvni pritisak bude dugoročno dobro kontrolisan.
Važno je i pravilno meriti krvni pritisak – u sedećem položaju, nakon nekoliko minuta odmora, bez prethodne cigarete, fizičkog napora ili uznemirenosti, uz oslonjenu ruku u nivou srca. Dr Filipović naglašava i da lekovi sami po sebi ne mogu u potpunosti neutralisati posledice nezdravog načina života ukoliko osoba zanemaruje ishranu, fizičku aktivnost i druge važne faktore.
Kada je reč o prevenciji, doktor naglašava da je ona izuzetno važna, jer se hipertenzija najčešće otkriva upravo merenjem krvnog pritiska, a ne pojavom simptoma.
“Kontrolu pritiska trebalo bi započeti još u odraslom dobu, čak i kod osoba koje se osećaju zdravo, posebno ukoliko postoje faktori rizika poput porodične istorije bolesti, dijabetesa, povišenih masnoća ili hroničnog stresa. Hipertenzija se danas sve češće javlja i kod mlađih ljudi, zbog čega je važno razbiti zabludu da se krvni pritisak meri tek nakon pedesete godine života”, zaključuje dr Filipović.
Povodom Svetskog dana hipertenzije posebno je istaknuta važnost blagovremenog merenja i lečenja povišenog krvnog pritiska. Hipertenzija se može uspešno kontrolisati, ali je najpre potrebno na vreme otkriti njeno postojanje. Zbog toga briga o zdravlju srca ne bi trebalo da počne tek kada se pojave problemi, već mnogo ranije, kroz redovne preventivne kontrole i svakodnevne zdrave navike.
Naslovna fotografija: Freepik
Autor: Portal Media Press Srbija
